Трибина под називом „Алексинац мора да памти”, а која је посвећена очувању сећања на страдање Алексинца у НАТО бомбардовању 1999. године, одржана је данас у пуној сали Дома омладине.
Један од циљева овог окупљања је покретање иницијативе да Алексинац добије сталну поставку посвећену НАТО бомбардовању нашег града. Током овог једночасовног скупа чуле су се многе идеје, а неке од идеја изнео је и професор историје Зоран Стевановић.
− Ту су се чуле многе лепе идеје које ће наравно уз велики рад и бити, ја се надам, реализоване. Моја идеја, коју сам предложио, да се једна од знаменитих кућа у Алексинцу које постоје и које су припадале раније нашим познатим Алексинчанима откупи и да се ту постави та поставка уз низ других као што би могла бити поставка о знаменитим Алексинчанима, поставка о нашем Алексиначком руднику, његовој историји и његовом страдању и низ оних које до сада нису адекватно заступљене у Завичајном музеју − каже професор Стевановић и додаје да Завичајни музеј нема довољно простора да свим овим темама посвети довољно пажње.
Један од уводничара био је и мајстор фотографије Хаџи Миодраг Миладиновић који је током бомбардовања својим објективом бележио страдање нашег града и који је вољан да те фотографије уступи за сталну поставку.
− Оно што могу да кажем да сам свих тих 70 и нешто дана свакодневно фотографисао догађаје који су уследили. Није ми било тешко да идем и дању и ноћу, на различитим теренима. Ја сам направио више хиљада фотографија и од тога може да се направи један мањи избор, да то буду заиста ефектне фотографије које ће на прави начин да репрезентују оно што се догађало тих страшних дана 1999. године− додаје Хаџи Миладиновић.
Секретар Удружења бораца Мића Милојевић такође је подржао ову иницијативу са данашње трибине, али је свестан да до коначне реализације ових идеја треба доста рада.
− Ове идеје које су се чуле у сваком случају су и добре и корисне и значе један искорак у видљивости нашег града и када је у питању цела Србија па и шире. Само их треба спровести, односно треба наћи могућност како да оне и заживе. У сваком случају неће бити лако, јер ту су и просторни и финансијски проблеми. Надамо се да ћемо кроз један одређени период моћи да један по један проблем решавамо и кренемо са остваривањем ових идеја, јер то би било једно ново богатство за наш град − сматра Милојевић.
Да је Алексинац град који се налази на раскрсници великих сила и да нас ни један рат није заобишао мишљења је Драгослав Ненадовић, аутор књиге „Путем милости”. Он истиче да је уз помоћ донација и пријатеља Алексинац успео да преживи ту кобну 1999. годину.
− Време чине своје, појављује се магла на сећање, појављује се заборав тако да ову иницијативу данас доживљавам као тренутак и као један здрав и прав покушај у право време да се заустави заборав, јер ми имамо обавезу да испоштујемо и сачувамо успомене и сећања− каже Ненадовић.
Након данашњег скупа следи формирање организационог одбора који ће водити акцију и иницирати оснивање фондације преко које ће бити обезбеђен део неопходних средстава за куповину простора.
Данашња трибина је одржана у организацији Центра за регионални развој ДАРС, а уз помоћ општине Алексинац и Центра за културу и уметност Алексинац.