Грожђе зри у алексиначким виноградима, али не као некада

По виноградима увелико зри грожђе, али када је реч о квалитету потврдиће се народно веровање да у години када добро роде пшеница и кукуруз не може се очекивати добро грожђе, паприка и бостан. Највероватније једне биљне врсте траже кишно лето, а друге пуно сунца.

За виноградаре је ова година кренула јако незгодно, са пуно киша и са пуно болести. Они који су успели да заштите винограде, захваљујући овом топлом времену најесен, имају шансе да уберу квалитетно грожђе. Међутим, ти постоји други проблем.

− Ова година је јако захтевна што се тиче продаје грожћа. Услед пандемије сви винари имају доста вина на захилама, тако да смањују потражњу за грожђем и највероватније ће смањити и капацитет. Цена ће такође бити јако дискутабилна, јер је потражња заиста ниска − оцењује Милош Ристић, директор Центра за виноградарство и винарство у Нишу.

Алексинац је некада био једано од великих виноградарских подручја у Србији. Нажалост, пропадањем ПИКа Алексинац све се то угасило. Наши виноградари су предавали грожђе ПИКу, а нису навикли да од тог грожђа финализују, да праве вино. Наша општина је једна од ретких у Србији где нема ни једне регистроване винарије на територији читаве општине и то је генерално проблем целог југа Србије. Ниш има неколико винарија, Ражањ има једну, Алексинац ни једну, за разлику од жупског Александровца који је мањи од Алексинца, а има 80 и нешто винарија.

−Ја мислим да је овај наш део Србије један од најбољих што се тиче и климе и земљишта за узгој винограда. У Палилили имамо једну парцелу где је био дуго година виноград и по мени је то једна од најбољих парцела у Србији за винограде. Нажалост она стоји празна, нико ништа не ради по питању подизања винограда на тој парцели − додаје Ристић.

Сам податак колико је винограда имао ПИК Алексинац и да су били у Сухотну, Алексинцу и Катуну говори да је буквално цела територија Алексинца јако добра за узгој винове лозе. Сви ти крајеви имали су и много приватних винограда, али то је сада десетковано. У неколико села има још винограда, то су мали поседи од 10 до 20 ари које власници користе за сопствене потребе.

Након сјајног периода током шесдесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, виноградарство је у овом крају замрло последњих двадесетак година и ништа озбиљно се по овом питању не предузима у Алексинцу.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 − three =