Грађанима битнији куће и села од „јефтиније” трасе брзе пруге

Једна од занимљивијих дискусија на прошлонедељном излагању измене Просторног плана који се односи на изградњу брзе пруге Београд – Ниш, а који је у вези са подручјем општине Алексинац, била је између грађанина Александра Илића и пројектанта, а односила се на трасу која треба да се користи за изградњу ове савремене саобраћајнице.

Илић је упитао пројектанта да ли је имао интегритета да предложи изградњу пруге ван насељених места.

‒ Да ли сте ви као особа са интегритетом, јер видим да је много људи радило, истраживало цео овај попис. Нама је потребна траса која ће ићи на другу страну, да ли сте имали толико храбрости да кажете: Ви сте уцртали али то тако не може, имамо проблем, угрозићемо животе људи у селу, изместимо то. Не. Ви кажете обратите се железници. Зашто? Зар ви нисте имали лично храброст да отворено кажете јефтиније је, лакше је, економичније је за све, а ви нас сада упућујете, пишите допис, па ћемо појединачно да вам решавамо случајеве – казао је овај незадовољни учесник.

Илић је још и казао да пројектант и његов тим имају и одређену моралну одговорност као људи који су се ухватили у овај посао.

‒ То ја не видим код вас у овој дискусији. Да ли сте ви сагледали финансијску страну, да ли је можда јефтиније померити трасу за пар стотина метара или не и некога о томе обавестити? ‒ упитао је на крају свог излагања Илић.

Пројектант Миодраг Радета је у свом одговору напоменуо да пре него што су се укључили постоји студија о оправданости, која је разматрала и друге варијанте, а између осталих, та варијанта је да се не пролази кроз насељена места.

‒ Можда овако изгледа лаички кад си ти на једној локацији, па погледаш 300 метара је тамо празно и тамо може да се прође да се не руши кућа, може. Ово је пруга за 200 на сат, захтева опружену трасу са малим скретним угловима и са огромним радијусима. Најбоље да буде у правцу. Значи ако се примењује радијус, то је огроман радијус. Минимални радијус је 2,5 километра. Знате ли шта то значи? Ако се ради о локацији од 500 метара, можете да видите да нема кућа, али их има испред и иза. У анализи која је рађена за ово подручје, много више кућа се руши него у овом појасу који је постојећи, где су куће сад уз пругу. Колеге пре нас су радиле економску анализу ‒ објашњава Радета.

Он је још и казао да су као пројектанти слали своја мишљења Министарству и Железницама Србије. Прво што су тражили јесте да се не одвија саобраћај за време извођења радова.

‒ Добили смо негативан одговор. Држави Србији није у интересу да се обустави саобраћај и да ће имати милионске губитке. У вези свих варијанти смо дали наше мишљење, али није усвојено. Између осталих, постоји та варијанта која је ван насеља, није усвојено из финансијских разлога  – рекао је, поред осталог, пројектант.

Овакве дискусије су преокренуле целокупни ток догађаја и изазвале код прсутног народа гнев и подстицај да се боре за очување својих кућа и насеља, сматрајући непотребним рушење и расељавање. Можда је то и изазвало емпатију код присутног пројектанта који је на крају казао.

‒ Ова пруга је да неко из Београда дође у Ниш за мање од два сата и то је пројектни задатак који је дат пројектанту. Ја разумем сваког од вас да више неће моћи између два суседна села да иде возом. Мени је жао због тога, али ја нисам адреса за то, јер је задатак, држава хоће да изгради међународну пругу за даљински саобраћај. У том случају локално становништво је оштећено ‒ био је на крају искрен Радета у свом обраћању.