Српска православна црква обележава данас празник Успење Пресвете Богородице, или Велику Госпојину – Госпођиндан. Овај празник познат је као празник мајки и деце. Њиме се завршава двонедељни Госпођински пост, један од четири велика (вишедневна) поста у Православној Цркви.
Празник је успомена на смрт Богородице, према јеванђељима, дан када се узнела на небо „и предала свој дух у руке Спаситеља”. До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице. Предање каже да је Богородица живела 60, према неким изворима 72 године, надживела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања. Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.
Немали број породица слави овај празник као крсну славу, међу њима је и ужарски еснаф. Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, а такав случај био је и у алексиначкој цркви Светог Николе.
Овај дан уопштено, сматра се празником жена и мајки. Не раде се никакви послови. Време између Велике и Мале Госпојине зове се међудневница, а и њу, као и Велику Госпојину, прате многи обичаји.
За празник Успења Пресвете Богородице, у народу познатог као Велика Госпојина, везују се бројна веровања. Једно од најпознатијих је да биљке и траве убране на овај дан имају посебна лековита својства. Болесници се на Велику Госпојину умивају на изворима лековите воде, верујући да ће им Богородица донети исцељење.
Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра, најбоље је брати лековито биље.