Pre 375 godina, „slikarski genije“ kako ga neki nazivaju ili „slikar istine“ kako je za samog sebe govorio, Rembrant Hermens van Rajn svetu je podario delo koje i danas fascinira ljubitelje umetnosti širom sveta. U obeležavanje godišnjice Noćne straže, jedne od najcenjenijih slika u istoriji umetnosti, uključio se i naš grad organizovanjem predavanja u čast velikog barokonog slikara. O velikanu slikarstva okupljenim građanima u Domu omladine, govorio je vrsni poznavalac Rembrantovog života i stvaralaštva prof. Dr Kamenko Marković.
– Rembrant je najveći slikar u istoriji umetnosti zato što je uneo nekoliko elemenata u slikarstvo koji ranije nisu korišćeni, to su pre svega efekti svetlosti i senke. Koristio je to na takav način da nemamo ni fizički izvor svetlosti, ni veštački, već predmeti naslikani sugestivno sami emituju svetlost unutar slike. Imao sam prilike da obiđem najznačajnije muzeje i galerije u svetu i video sam gotovo 98% svih Rembrantovih slika koje mogu da se vide. Dakle, on je najveći majstor koji je ikada postojao u domenu portretne umetnosti, grupnih portreta, žanra koji je tipično holandski za 17. vek, ali on je i najveći majstor crteža i bakroreza – objašnjava profesor Marković, koji se izučavanjem Rembrantovog stvaralaštva bavi već četrdeset godina.
Kao inovativni stvaralac koji je pružao realistične prikaze stvarnosti lišene ulepšavanja, Rembrant je bio suočen sa nerazumevanjem od strane svojih savremenika, pa je njegovo genijalno slikarsko umeće prepoznato tek nakon njegove smrti.
– U 17. veku, zlatnom veku holandske privrede i umetnosti, građani nisu bili kultivisani u sferi umetnosti do te mere da bi mogli da prepoznaju tako snažnog, genijalnog umetnika. Njegova umetnost je tek od 19. veka zaživela punim sjajem – objašnjava profesor Marković.
Ono što umetnike današnjice, po rečima profesora Markovića, razlikuje od velikih slikara, poput Rembranta, jeste odsustvo predstavljanja drame ljudskog života, koja je ranije tretirana u slikarskom stvaralaštvu.
– Današnje slikarstvo se previše bavi problemima koji nemaju univerzalno značenje, koji ne tretiraju dramu čovekovog postojanja. Rembrant se bavio dramama ljudskog života i zbog toga je njegova sugestivnost izuzetna.
Profesor Marković posebno je istakao zahvalnost što se i Aleksinac, pod čijim se krovovima, kako kaže, održavaju brojne značajne manifestacije, pridružio umetničkim centrima Evrope, koji će na različite načine govoriti o Rembrantu, povodom obeležavanja godišnjice čuvene slike „Noćna straža“, koja je po profesorovim rečima stekla epitet svetskog čuda.