Седми Фестивал праизведби у Алексинцу синоћ је завршен последњом такмичарском представом „На трагу”, у извођењу глумаца Београдског драмског позоришта, по тексту Николе Милојевића, а у режији и адаптацији Ненада Гвозденовића. Овај комад публици отвара врата позоришног света, не тако лепог и забавног, како га видимо са друге стране сцене. Иза кулиса се скрива једна сасвим другачија слика, пуна проблема, сукоба, понижавања и манипулација. Иако упакован у комедију овај комад проговара о озбиљним проблемима са којима се позоришни ствараоци сусрећу, а и сами глумци потврђују да је ово прича која је превише присутна, али у коју се не дира.
‒ Оно што се дешава у нашим позориштима је врло проблематично. Много проблематичније од целе ове гужве која је настала око фестивала у Алексинцу. Доста је манипулација и присутна је једна тиха невидљива корупција, али о којој се углавном нигде не говори. Не знам шта се догађа у целој земљи, али знам понешто од онога што се дешава у Београду. Знам о малтретирању глумаца у нашим мејнстрим позориштима као што је Југословенско драмско, Атеље… Редитељи и управници заиста спроводе неку врсту тортуре над глумцима и то знам из прве руке – каже глумац Филип Гајић.
Овај комад потписују глумци, писац Никола Милојевић и редитељ Ненад Гвозденовић, па је самим тим прича представљена из визуре глумца, који је у овом комаду, може се рећи, најтрагичнији лик.
‒ Никола је писао по неким истинитим искуствима која су се дешавала њему и његовим колегама у крагујевачком позоришту, тако да је он био добар посматрач и своје искуство је пренео, али је свакако додао неке ствари како би све уобличио у једну драмску форму – каже Милан Новаковић, који у овом комаду тумачи глумца.
Свакако је представа „На трагу” храбар потез глумаца да озбиљност проблема са којим се суочавају искажу кроз уметност. Иако ова озбиљна позоришна прича и врхунска глума неће понети ниједну награду са фестивала у Алексинцу, глумачкој екипи, чини се, сасвим довољан је био аплауз и позитивне реакције публике.
‒ Поносан сам што учествујемо на овом фестивалу. Десет година нисам негде ван играо представу и јако сам срећан што сам овде код вас. Иначе, глумац сам 25 година у Београдском драмском позоришту – рекао је Драгиша Милојковић, коме је Ученички парламент Алексиначке гимназије синоћ доделио награду за глумца вечери.
С обзиром да је комад „На трагу” заменио представу „Утопљене душе” са Сергејем Трифуновићем, глумци су се након извођења комада обратили публици, рекавши да су и поред свих притисака одлучили да дођу у Алексинац јер је највећи грех не одиграти представу.
‒ Није нам довољно што нас туку са свих страна већ испод стола једни друге шутирамо у цеванице. У овој пустоши данашњице, ја се питам постоје ли две топле руке које могу да мире завађене? Ко ће да опрости ако смо сви судије, ако сви све најбоље знамо? Људско лице је најлепше онда када прашта, бити милостив значи бити близу Богу – рекао је глумац Филип Гајић, након чега је прочитао стихове Десанке Максимовић „Тражим помиловање – За оне који се спотичу преко прага”.
Представа „На трагу” је последњи комад одигран на седмом ПИП-у јер су глумице из представе „Краљице”, која је требало вечерас да буде одиграна у част награђених, послале обавештење да не желе да играју. Овај комад, по тексту Дарка Лукића, режирао је Бане Трифуновић.
Одлуке стручног жирија и публике погледајте ОВДЕ