Алексиначки Бујмир је данас био у центру пажње више новинарских екипа које су желеле да што исцрпније информишу своје читаоце о немилом догађају у тамошњем домаћинству, када је узнемирена свиња повредила једног члана те породиице, 67-годишњу жену, према наводима медија, ради се о Снежани Радојковић.
Наслови попут: „Ово је свиња која је напала Снежану и тешко је повредила”, „Ово је свиња која је изуједала жену и поломила кости”, били су доминантни у медијским извештавањима, што је вероватно привукло пажњу. Из Клиничког центра Ниш је још јуче објављено да је након хоспитализације, повређена жена у Алексинцу примљена у ову установу, због озбиљних повреда од уједа свиње. У данашњим информацијама из КЦ Ниш, стоји да жена има ране од уједа у пределу главе, лица, грудног коша и руке, а задобила је и прелом шаке, једног пршљена и једног ребра. Задржана је на болничком лечењу првенствено због тога да би јој данас били обављени додатни прегледи због крви у очима.
Немили случај се десио када је повређена жена узела да погледа једно прасе сумњајући да можда није озлеђено и у тренутку када га је враћала у обор, у боксу, дошло је до напада од стране крмаче. Наводно, пре тога, у суседним боксевима, где су били други прасићи је улажено, што је већ било узнемирило животиње.
Ветринар са којим смо разговарали каже да свиња, чим је у питању потомство, у овом случају прасе, инстинктивно напада без обзира о коме се ради. Тако да је у таквим случајевима опрез неопходан. Он нам је испричао и случај када је ишао да бере печурке, случајно се приближио дивљим прасићима, на шта је крмача реаговала жестоко, да је морао тако брзо, панично да трчи, како би умакао. Само добра физичка кондиција га је спасила. У бег су се дали и пси који су били у пратњи.
Његов искуснији колега каже да има свиња које су мирне и код прасења, може им се без проблема помоћи, а има и оних, које код сваког приближавања потомству регаују. По његовој причи, пре двадесетак дана, на позив власника је требало да укаже помоћ крмачи са прасићима. Приликом покушаја да измери температуру, свиња је реаговала и ујела је ветеринара за колено, па су онда морали да је уз помоћ жице учине безбедном.
Исти ветринар нас подсећа на то да је пре двадесетак година у једном алексиначком селу старији власних свиња преминуо док је хранио животиње, и да су свиње несрећног мртвог човека више пута угризле. Тако да, иако се ради о домаћим животињама, опрез није наодмет, нарочито када оне бране своје потомство и своју територију.