Велика сала Дома културе синоћ је била дупке пуна на почетку седмог Позоришног фестивала за децу. Оволико интересовање малишана за позориште сведочи да Алексинац не треба да брине хоће ли у будућности имати позоришну публику.
Овогодишњи Фестивал свечано је отворио председник фестивалског одбора, иначе председник општине Далибор Радичевић.
− Ова сала никад није лепше изгледала него што је вечерас. Препуна деце, младости, будућности. Ово је фестивал који је намењен вама децо. Алексинац је познат по два фестивала, Фестивал првоизведених представа за ону нешто старију публику и овај који је намењен управо вама. Глумци су нестрпљиви да крену са почетком представе, зато ја свима вама желим свих седам дана лепог провода, лепог дружења, а најбољи нека победи − рекао је председник Радичевић.
Част да ове године отвори Фестивал имао је ансамбл Регионалног позоришта Нови Пазар, који се по трећи пут обрео на даскама овдашње сцене, а на којима је одиграо представу „Пепељуга”. Текст свима добро познате бајке режирала је Бисерка Колевска на један мало другачији начин, као музичку комедију, па су малишани током представе уживали у песмама и динамичној игри ансамбла који су чинили Кристина Јевтовић, Душан Живанић, Лемана Бињош, Анђела Марић, Рифат Рифатовић, Сандра Миљковић и Харис Шећеровић, који је проглашен за глумца вечери.
Иначе, Пепељуга је омиљена бајка сваког детета и већ пуно година путује светом, а ово позориште ју је представило као музичку комедију у којој су, да није предивне и искрене Пепељуге, храброг и лепог Принца, добре Виле и њеног Пажа, сви ликови помало гротескни. Маћеха је зла, њене ћерке глупаве, краљ детињаст, отац кукавица.
Вечерас, друге такмичарске вечери на VII Позоришном фестивалу за децу наступа Мало позориште „Душко Радовић” из Београда са представом „Бамби”, која је рађена по мотивима романа Феликса Салтена који су драматизовали Угљеша Шајтинац и Бојана Лазић, која је и режирала ову представу.
Према речима редитељке, у дубокој, пространој, мекој и мирисној шуми родило се лане Бамби. Прва особа коју је Бамби угледао, када је дошао на свет, била је мама. Она му је помогла да стане на ноге, штитила га од суровог света и волела свим срцем. Мама га је научила да буде храбро лане које, у својој борби за опстанак, никада не одустаје и никада се не предаје. Ипак, једног зимског дана, у шуму, међу срне, дошао је ОН. И мали Бамби никада више није видео своју маму. Остао је сам и бескрајно тужан. Али, смрт није крај. Бамби схвата да мајчина љубав остаје са њим и у њему, а сећање на маму никада не бледи. Та огромна љубав, која живи и после смрти и као анђео чувар бди над њим, помогла је Бамбију да не буде усамљен, утешила га је, дала му је снагу да поново стане на ноге и настави даље да корача кроз живот. И зато, „Бамби” није представа о смрти, већ је представа о љубави.
Представа је намењена за малишане старије од седам година.