Као неко ко потиче из радничке породице, увек сам се срчано борио на свом путу да што више научим, прво кроз студије медицине, а потом и на специјализацији из опште хирургије, коју сам уписао и завршио у Београду.
Прекретница је била што сам за ментора, сасвим случајно, добио чувеног нашег хирурга академика проф. др Зорана Кривокапића, коме дугујем вечну захвалност на свему што сам до сада научио, и много више од хирургије, јер је заиста био врхунски и човек и хирург.
Борио сам се да придобијем његово поверење, што никада није лако када имате такав ауторитет испред себе, а ви сте само мали доктор из провинције, али се на крају сваки труд и залагање исплате, па сам врло брзо имао ту част да будем стални део његовог тима током специјализације.
По савету ментора, августа 2016. године следи одлазак у Лондон први пут и боравак месец дана у еминентној Краљевској универзитетској болници (Kings College Bolnici) у Лондону, потом су уследили редовни одласци у Лондон на едукације из области хирургије дебелог црева, затим многи конгреси у иностранству, па и улога предавача у Шпанији, Хрватској и Албанији, где сам био једини странац и то из Србије, на шта сам посебно поносан.
Ипак, ниједна улица у Београду нити у Лондону, не могу да замене онај осећај спокоја и мира који имам када прошетам краљевачким Јазом и одем до цркве у Краљеву; то су стазе и мириси прелепог детињства, који ме увек врате у неку лепу прошлост и чине да брже напуним батерије за све предстојеће надолазеће борбе, јер искрено верујем да је ТХД операција само почетак једне дивне приче и да ћемо ми, као компактна екипа хирурга и уз помоћ директора др Видића, коме овом приликом још једном захваљујем на помоћи, наставити да се боримо за даље увођење нових минимално инвазивних операција у Здравственом центру Алексинац, пре свега лапароскопске операције рака дебелог црева. Већ су се нека „врата” за сарадњу отворила у Нишу, али и у Београду.
Ништа на крају није немогуће, па и у овом нашем малом граду, иако неки мисле другачије; потребна су само велика одрицања, залагања и стална борба, како би квалитет рада у нашој болници био све бољи и бољи, првенствено за наше пацијенте, али и за нас запослене, јер обе стране то сигурно заслужују.
Спец. Др Младен Милошевић, хирург