На недавној трибини „Новинарство у времену вируса корона”, одржаној у алексиначком Дому културе у организацији Удружења „ДАРС”, подсећајући се тих дана и рада медијских радника, Ненад Станковић, актуелни председник СО Алексинац и бивши командант Штаба за ванредне ситуације, испричао је догађај који није оставио присутне равнодушним.
Станковић је прошле године у пролеће био Командант Општинског штаба за ванредне ситуације и председник општине.
− Ја бих о раду новинара, па и о раду нас који смо били на јавним функцијама, са вама поделио једну импресију која ће можда рећи више него што бих ја могао било који закључак да изведем. Прошле године априла месеца у ванредној ситуацији обележавао се дан када је гранатиран Алексинац, у време када је град иначе у овом месецу пун људи − започео је Станковић своје казивање.
У наставку своје приче указао је колико људи значе за један град.
− Код НАТО-споменика, како га ми зовемо, у Улици Душана Тривунца били смо нас двојица који смо обављали јавне функције, мој заменик, а сада државни секретар Чедомир Ракић и ја, двојица новинара, Нинослав Миљковић и Драган Гојковић и начелник полицијске станице у Алексинцу Срђан Токић. Занимљиво, град је био толико пуст да ни уличних паса није било у граду том приликом и то је деловало сабласно. И данас сам под утиском неке језе коју осећам када се сетим тога − емотивно је Станковић поделио своје импресије са присутним.
Он је још и казао да је, када је прошао градом враћајући се кући, у времену када је било забрањено кретање, схватио да један град, једну средину, не чине ни улице ни објекти, већ људи.
− Ако нема људи, немамо ни средину − закључио је Станковић.