Darko Rundek i njegov orkestar „Apocalypso Now” zatvorili su 34. niški Internacionalni Jazz Festival „Nišville” na niškoj Tvrđavi. Dvočasovnim koncertom bend je proslavio 20. godina od prvog samostalnog albuma „Apocalypso”, a kao predgrupa nastupili su Veri Naiss bend sa kojima je pevao Ivan Kurtić.
Kao mnogo puta da sada, Corto Maltese je ponovo bio tu. Čuli smo, kroz uvodnu pesmu „Tranzit”, ponovo njegov glas. Zapalivši cigaru, skitnica zlatnog srca, pravo iz buduće prošlosti seo je na minzanscen i započeo krstarenje. Pratili su ga Isabel Katala kao ‘Merlin Monro’ na violini, Janko Novoselić kao ‘Fidel Kastro’ na bubnjevima, dvadesetdvogodišnja saksofonistkinja Ana Kovačić, kojoj je Candy Dulfer uveliko iza štikala, Igor Pavlica na trubi, Porto Morto basista u senci, Miro Manojlović na udaraljkama, multiinstrumentalista Duca Vranić… uh, čitava posada duhova iz prošlosti kojima je dirigovao Polanski. Nije Kopola, ipak, kako su najavili u završnici. Bar je meni ličilo na Polanskog, videvši Isabelu, obučenu u roze haljinu kako petlja po muzičkom štafelaju, čekajući Maltesea da joj da znak.
Njena vizuelna pojava bila je najupečatljivija tokom nastupa, jer je nekako simbolično prikazala, čekanje, kroz tu roze, baroknu haljinu. Maestralno, zaista. Koncertni kostimi iz 2017. godine nesumnjivo obeležavaju duh nekog revolucionarnog vremena, koje je odavno iza nas, a ‘Crni dusi’ iako nisu prisutni, ipak, su tu. Novo ruho, sada, sinhronizovano sa tonovima internacionalne muzike, plešemo i dan i noć i tek kada se izmaknemo, vidimo da su se neke maske skinule, obistinile i promenile, dvadeset godina, kasnije…
Imali smo prilike da čujemo celukupan opus pesama apokaliptičnog albuma od ‘Crnih Duhova‘ do ‘Makeda’, ali nas je Darko ipak ispratio, legendarnom ‘Šejn’ iz nekadašnjeg „Haustora”.
Dok je nastupao, kao predgrupa, Veri Naiss Bend iz Niša, čula sam da je bila i nekakva prosidba. Šaban je to, sigurna sam, bio iza kulisa.
P.S Nišvil je završen, svakodnevica se nastavlja, kiša za Rundekom nije padala, Šejn je “otišla”, videćemo kako će 2018. biti obeležena.
tekst i foto: Ana Stojković