Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas proslavljaju Sveta tri jerarha – Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Ovaj hrišćanski praznik je u čast ovih svetaca ustanovljen 1076. godine i to 30. januara po starom tj. 12. februara po novom kalendaru. Sveta Tri Jerarha su krsna slava porodica, crkava, manastira, kao i esnafska slava bakalina. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom. Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u duvačke instrumente.
Svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grigorije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar. A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena.
‒ Jednom nasta odnekuda rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan imade jednu viziju u snu, naime najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, a potom sva tri zajedno.
Tada mu rekoše: ‘Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog’. Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar kao zajednički praznik za sva tri jerarha.
U srpskim krajevima pomenuti sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. Zato danas vetrovi ne smeju da duvaju, jer ukoliko ne bude vedro i lepo, mirno vreme, ni godina, odnosno leto pred nama neće biti toplo i lepo.