Српска православна црква и православни верници данас прослављају Света три јерарха – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Овај хришћански празник је у част ових светаца установљен 1076. године и то 30. јануара по старом тј. 12. фебруара по новом календару. Света Три Јерарха су крсна слава породица, цркава, манастира, као и еснафска слава бакалина. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником. Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у дувачке инструменте.
Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена.
‒ Једном наста однекуда расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, а потом сва три заједно.
Тада му рекоше: ‘Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог’. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар као заједнички празник за сва три јерарха.
У српским крајевима поменути свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити. Зато данас ветрови не смеју да дувају, јер уколико не буде ведро и лепо, мирно време, ни година, односно лето пред нама неће бити топло и лепо.