Овогодишња манифестација „Читалићиˮ, одржана током викенда, била је у знаку Конференције, на којој се говорило о значају развоја детета у предшколском и раном школском узрасту, о развоју претчиталачких вештина, као и потреби да се деци чита и да им се прича како би се створила богата језичка средина. Тема су биле и нове технологије и њихов утицај на развој деце.
Речено је да технологија, осим своје позитивне користи, има и своју мрачну страну, па је неопходно наћи праву меру у њеној примени. На наше питање како помирити неопходност савремене технологије и потребу да се дете развија што природније, професор др Жељко Младеновић каже да треба проценити шта је права мера.
− Морамо да дамо праву меру технологији, њеној употреби. Она има своје место можда у каснијем животном добу, у каснијим разредима основне школе, док у предшколству и раном школском узрасту неке друге традиционалне ствари би требале да имају примат, како би се дечије функције развиле. А онда да наставимо њихов развој употребом технологије, односно да се већ довољно развијене функције укључују у употребу технологије и онда то даје прави смисао − каже овај психолог, уз напомену да су ранији ефекти, како до сада кажу истраживања, погубни и прекомерна употреба технологије прави велику штету.
Др Младеновић је категоричан да неке од човекових, односно дететових функција могу само да се развију путем читања. Он каже да је књига темељно и непревазиђено средство цивилизације. Дуго је еволуирала.
− Писана реч је најквалитетнији вид речи, најквалитетнији вид комуникације и до сада нисмо нашли бољи. Некако је примерена сазнајним могућностима човека, те је кроз дугу еволуцију тих средстава за писање и комуникацију дошло до једног нивоа који највише прија човеку. Писана реч, наравно, сад има све мању улогу. Слике су доминанте, фотографски материјал, филмски материјал, звучни записи, све је то сада доступно. То је мање напорно за човека, мање обуке треба, свако може да гледа фотографију, свако може да гледа филм, али ретко, само обучен човек и онај који зна да чита, може да прочита. Ми данас ратујемо управо за те функције, али читањем се развијају неке функције које на други начин не могу да се развију – каже наш саговорник и додаје да читање увеже разне функције у мозгу на прави начин и, за сада, нису нађени други начини да се те функције повежу.
А да би деца читала, прво морају да то чине родитељи, па би права порука овог разговора са стручњаком била: „Родитељи, почните да читате. Биће мање стреса и биће бољи односи у породици.ˮ
− Дете учи по моделу, највише. Ако оно свога оца, мајку или људе око себе не види да читају, онда му читање, наравно, ништа не значи, тако да је ово прилика да кажемо родитељима да је важно да читају, да читају детету када је мало, или да му причају. Многе ствари почињу причама, а онда читањем, а онда и дете само пожели да чита и да може то што могу одрасли. Нажалост, изгубила се та нит, прекинула се, а ми, ето, гледамо да је некако повратимо − каже на крају разговора наш суграђанин професор др Жељко Младеновић.
Дводневна конференција је почела минутом ћутања, одајући тако пошту настрадалима у београдској Основној школи „Владислав Рибникарˮ. Један од организатора и творац „Читалићаˮ професорка Маја Радоман Цветићанин описала је осећање просветних радника ових дана речима бол, љутња и немоћ. Она је позвала колеге да се међусобно помажу и покушају да остану у просвети.
− Мислим да је ово наш покушај, да тако кажем, да можемо нешто мало да променимо и да правимо у нашим колективима, у нашим кружоцима, у нашим одељењима нешто другачију атмосферу. И ово данашње наше дружење, у ствари, јесте замишљено као подршка једини другима. Први пут сам након 40 година спремна да искоракнем из просвете. Ово је можда један позив да се заједничком енергијом сви задржимо ту − поручила је ова просветна радница.
Иначе, ове године није било Смотре школа због трагичних догађаја у Београду, али организатор ће обавезе, када су у питању признања према учесницима, испунити достављањем награда и диплома.