Nakon što im je isključena struja zbog neizmirenih dugovanja prema EPS-u, tridesetak domaćinstava u nekoliko aleksinačkih sela danas živi u potpunom mraku. Razlozi njihovog isključenja su različiti, od navodno visokih neplaćenih računa do neovlašćenog korićenja električne energije, ali su im problemi zajednički. Sudeći po njihovim pričama koje smo zabeležili, do rešenja je skoro nemoguće doći. Nekoliko zahteva upućenih prema Elektrodistribuciji da se nađe prihvatljivo rešenje za obe strane nije donelo rezultate.
Porodica Filipović u Lužane se sa Kosova doselila pre petnaestak godina. Njihove nedaće počele su 2011. godine, kada im je zbog neizmirenih računa “Elektroprivreda Srbije” isključila električnu energiju. Problem je, kažu, nastao kada je staro brojilo zamenjeno novim, a na računima za struju mesečni iznos počeo je da dostiže i do 50 hiljada dinara.
– Na staro brojilo dolazili su normalni računi, kada sam imao potrošnju po tri, četiri hiljade dinara mesečno. Kada su postavili novo brojilo, prijavio sam problem nadležnima, ali niko nije dolazio i tako je to ostalo, a onda su nas isključili – objašnjava Branko Filipović, koji u porodičnoj kući u Lužanu živi sa suprugom i četvoro maloletne dece.
Danas je dugovanje za struju dostiglo višemilionsku cifru, a Filipovići sa mesečnim socijalnim primanjima od oko 19 hiljada dinara, ne vide izlaz iz ove situacije. Ranije su, kaže Branko, živeli od poljoprivrede, a sada nemaju mogućnost da obrađuju ni svoje imanje na 40 ari površine, jer i to zahteva određena ulaganja.
– Ne vidim rešenje. Dugovanje ne mogu da platim, jer ni celo moje domaćinstvo ne vredi toliko. Kuća i sve što imam ne vredi 20 hiljada evra, tako da ne možemo nikako da dođemo do struje. U nekim trenucima mi dođe da se ubijem. Deca me pitaju šta ćemo da radimo sa strujom. Ne znam šta da im kažem, šta da radim. Preostalo mi je samo da se ubijem ili cela porodica da ode … u smrt – teško izgovara ove reči Branko, koga je isključenje struje ostavilo i bez vode kojom su se snabdevali preko hidrofora.
Sličnu sudbinu deli i četvoročlana porodica Milenković iz Lužana, čiji je dug, sa mesečnim računima od 16, 17 hiljada, dostigao 2.100.000 dinara. Glava porodice Dragan, kome je do penzije ostalo šest godina, u međuvremenu se razboleo, pa su nesrećne okolnosti dodatno otežane.
– Sin povremeno radi u nadnici kad ima posla i od toga živimo. Jedva da imamo za hleb, koliko da preživimo. Odakle da platim? Kamata na kamatu i to se nakupilo. Sve da prodam ja nemam to da platim – kaže Dragan.
Ovo je već treći put kako je ovoj porodici “Elektroprivreda Srbije” isključila električnu energiju, a ranije su se, priča Dragan, na mrežu priključivali nelegalno.
– Direktor mi još kaže, ako se opet priključiš ići ćeš u zatvor. Pa ovo mi je gori zatvor, tamo ću bar da imam i struju, i hleb, i televizor, i sve, ovako nemam ništa – priča uznemireno Dragan.
Sa druge strane, njegov sugrađanin Branislav Strahilović, iako je EPS-u isplatio skoro ceo dug od 380.000 dinara, doživeo je istu sudbinu. Problem je nastao kada su nadležni u ovom preduzeću ustanovili da je ovo domaćinstvo koristilo divlji priključak, iako su mu sve vreme uredno dostavljali račune. Ni danas Branislav nije dobio odgovor zašto je EPS naplaćivao račune, ako su već smatrali da je priključak nelegalan.
– Pitao sam i oni su mi rekli, nismo mogli da stignemo, to je naš problem kada ćemo da te isključimo – objašnjava Branislav.
Iako su prodali deo ženinog nasledstva i podigli kredit da bi izbegli ovakav scenario, Strahilovići sada moraju da plate oko 160.000 dinara da bi dobili novi priključak. Ni jedan od četiri člana porodice nema stalno zaposlenje, a jedinu zaradu donosi im poljoprivredna proizvodnja na četiri hektara zemljišta.
– Gde da tražim posao u šezdeset godina, ko će mene da primi. Ćerka je radila u nekim dragstorima za 12 hiljada i to joj nisu dali. Sin ne radi, ide povremeno u Austriju, ali sve je to sitno i nesigurno. Nedao Bog. Ne mogu to da objasnim nekome ko to ne doživi. Nemaš televizor, veš mašinu , bojler, ništa. Jednostavno nemaš vodu za piće, jer mi smo mahom ovde priključeni na hidrofore. Ja ne vidim izlaz i ne nadam se ničemu dobrom – zaključuje Branislav.
Prohtevi savremenog čoveka, zaokupljenog materijalnim vrednostima, stalno se povećavaju. Ipak, ove nesrećne porodice, lišene osnovnih egzistencijalni uslova, danas maštaju samo o jednom – da konačno izađu iz mraka.