Алексиначка публика је минулог петка имала прилику да погледа ауторску представу „АNAMNESIS VITAE” студената Медицинског факултета у Нишу и волонтера Комитета за међународну сарадњу студената медицине (IFMSA – Serbia). Представа је реализована у склопу кампање #дижемглас, а подршку у Алексинцу пружили су им Канцеларија за младе општине Алексинац, Центар за културу и уметност и одвдашњи Црвени крст.
– На саму идеју смо дошли пре отприлике две и по године. Почели смо са драмским радионицама, желели смо да правимо позоришну представу, али још увек нисмо били сигурни шта ћемо спремати и како, једино смо били сигурни да ће то бити дело из области менталног здравља. Онда је дошао Ковид, па смо мало успорили цео тај процес стварања – открио нам је Марко Трајковић, који је и написао текст овог позоришног комада.
Радња овог драмског комада смештена је у здравственој установи. Сцене се одигравају у ходнику, односно чекаоници, и у ординацији. Кроз текст комада преплићу се приче појединаца који, свако због својих проблема, одлазе лекару за помоћ. Говори се о проблемима зависности, алкохолизму, насиљу у породици, личним фрустрацијама, анксиозности, шизофренији, патњи, подвојеним личностима и борби са самим собом.
– Жеља нам је била да формирамо неку нашу заједничку причу како бисмо пре свега едуковали омладину, односно наше вршњаке, јер желимо да укажемо да сви ови проблеми данашњице које смо ми глумили заиста постоје и да постоје људи са тим проблемима и због тога желимо да на овај начин променимо свест, пре свега код наше генерације, код људи да се ослободе страха и предрасуда и да покушају да те проблеме реше – додао је Трајковић.
Улоге у представи „АNAMNESIS VITAE” тумаче и наше сугрђанке, студенткиње Медицинског факултета у Нишу, Ања Томић и Теодора Маринковић, које нису криле задовољство што наступају пред својим суграђанима.
– Ми смо од самог почетка сарађивали са Душаном Шчепихином, аматерским глумцем из Ниша, који нам је помогао око глумачког дела и припремио нас за улоге. Ја сам раније иначе била члан овдашње школице глуме, тако да ми је много драго што сам опет стала на ову сцену испред својих сугрђана – открила је Теодора Маринковић.
Да су студенти добри глумци доказали су овом представом, а да ли су глумци добри медицински радници то ће доказати када заврше своја школовања, али оно што је чињеница јесте да су утисци након представе позитивни. Такви су и утисци самих глумаца који су читав дан боравили у нашем граду, а такође су посетили манастир Липовац и били гости Установе за одмор и рекреацију деце „Липовац”.
Представа је била хуманитарног карактера, а сав добровољни прилог посетиоца дониран је Дому за децу и омладину без родитељског старања „Христина Маркишић” у Алексинцу.
Више фотографија на Фејсбук страници Радио Алексинца.