Алексинчанин који „тужи” немачки „Лидл”

На челу организације која је тржишној инспекцији пријавила немачки трговински ланац „Лидл” због основне сумње „на обмањујућу пословну праксу коју примењује већ дуже време у продаји меда” налази се један Алексинчанин. Ради се о председнику СПОС-а (Савез пчеларских организација Србије) епидемиологу др Родољубу Живадиновићу, пчелару из Житковца, који годинама успешно води ово удружење које је једно од најзначајнијих у земљи.

Ова организација је пријавила „ЛИДЛ”, тврдећи да овај немачки трговински ланац од почетка свог рада у Србији примењује обмањујућу праксу по питању рекламирања меда у својим трговинама, чиме себе жели да стави у повлашћен положај на тржишту. У удружењу пчелара Србије наводе да је позитивним прописима Републике Србије забрањено рекламирање меда синтагмом „100% природан мед”,из простог разлога што мед може да буде искључиво природан. Ако није природан, пише у пријави, онда се у смислу закона не може назвати медом.

Значи, стоји још у пријави, пчеларима је забрањено то да напишу, а „ЛИДЛ” то увелико примењује. Како ће се завршити ово „надмудривање” уз помоћ законских одредби између једног јаког удружења и још јачег трговинског ланца остаје да се види. Знајући организованост и упорност људи у удружењу, а нарочито њиховог председника др Живадиновића, за очекивање је да јавност добије одговор на ово покренуто питање. Оно је важно за потрошаче, али и пчеларе.

Са становишта српских пчелара то је и економско питање. Према подацима које смо добили из СПОС-а најзначајнији произвођачи багремовог меда у Европи су пчелари у Мађарској, Румунији, Бугарској, Србији и у мањим количинама у Хрватској. Мађарска претежно мед пласира у земље Европске уније, док остали и на друга тржишта. Исти извор нам каже да је откупна цена багремовог меда у Србији достигла 6,7 евра, а у Бугарској и Румунији наводно 4,3 евра по килограму.

И једни и други на иностраним тржиштима постижу исту продајну цену, али очито да се профит другачије дели. Када је у питању СПОС и његов погон у Рачи, зарада припада пчеларима на основу количине предатих производа, а не према количини уложеног капитала.