Tradicionalno, vekovima, prosvetni radnici, učitelji bili su vrsni pčelari i pokretači ove delatnosti u sredinama gde su službovali. Tu tradiciju nastavio je i naš sugrađanin Slavoljub B. Rakočević, nastavnik razredne nastave, pedagoški savetnik i profesionalni pčelar zaposlen u kolektivu OŠ „Vožd Karađorđeˮ. Rakočević, ne samo da je poznati srpski pčelar, nego je i jedan od retkih koji nosi titulu majstora pčelarstva. Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija Jugoistočne Srbije dodelila mu je pod rednim brojem osam Pčelarsko majstorsko pismo. Mali broj dodeljenih sertifikata samo ukazuje na značaj ovog priznanja. Pored toga, nosilac je svih diploma i nagrada koje dodeljuje Savez pčelarskih organizacija Srbije. Među njima, kao krunu uspeha i diplomu ,,Prof. Jovan Živanovićˮ – najveće priznanje SPOS-a.
Naš sagovornik nije samo nosilac titula i odlikovanja, već i priznati pčelar praktičar. Njegov pčelinjak od preko stotinu košnica (proizvodnih i pomoćnih) u selu Stanci, već preko tri decenije registrovan je kao ogledno-ugledni pčelinjak Srbije, kako za njegove kolege, tako i za profesore i studente Katedre za Biologiju, Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Već desetak godina na njemu studenti ovog fakulteta obavljaju praktičnu nastavu. Na istom fakultetu, uz saglasnost dekana, Slavoljub B. Rakočević je zvanični saradnik u nastavi.
Još jedna zanimljivost. Održao je bezbroj stručnih predavanja širom naše zemlje i u inostranstvu i to bez honorara. Kaže da je to zahvaljujući pokojnoj majci Desanki, koja je takođe bila prosvetni radnik, na čije insistiranje je počeo da se bavi pčelarstvom i koja je doprinela da usvoji određene moralne norme kojih se drži i danas. I njegov otac prvoborac Božidar, prosvetni radnik i direktor, ostao je upamćen kao pravična i visokomoralna osoba.
– Moja velika pomoć u životu bila je moja majka. Ona je takođe bila prosvetni radnik, sa njom sam počeo ovim da se bavim. Nažalost, ona više nije živa i nije mogla da ugleda ovoliki broj priznanja i održanih skupova na državnom i međunarodnom nivou. Bilo ih je preko četrdeset. Ponosan sam na nju strahovito zato što je za svog života, zbog prevelikog poštovanja prema tom insektu, tražila da bude sahranjena sa pčelarskim nožem, bluzom i šeširom i ja sam to uradio – sa ponosom opisuje svoje roditelje naš sagovornik.
Sve je to opredelilo Slavoljuba da zajednici doprinosi na više polja. Sa pčelarstvom se počeo baviti, kako kaže, davnih osamdesetih godina zahvaljujući tadašnjem učitelju pčelarstva, sada pokojnom, gospodinu Ljubomiru Ljubi Petroviću.
– Moj tadašnji učitelj pčelarstva takođe je bio dugogodišnji prosvetni radnik i od njega sam dobio na poklon prvi roj i tada napravio prve pčelarske korake – priča naš sagovornik o svojim počecima.
Na pitanje šta povezuje pčele i prosvetare Slavoljub kaže da su to red, rad i priroda.
– Bez pčela nema ni prirode. Nekada davno, još slovenački velepčelar Anton Janša, koji je pčelario u doba Marije Terezije i bio njen lični pčelar, rekao je da, čak i kada ne bi donosile med, ljudi bi trebalo da gaje pčele zbog oprašivanja – konstatuje ovaj aleksinački pčelar.
Što se tiče meda, ovaj vrsni pčelar tvrdi da je najbolji bagremov, pa posle svi ostali. Kaže, njegov ukus je blag, deca ga najviše vole, a po kvalitetu, naravno, i po svim hemijskim i bakteriološkim analizama je na prvom mestu. Smatra se ,,gospodinomˮ među medovima.
– Ja sam te sreće, da mi je jedan veći broj pčelinjih zajednica u Crnoj Gori, u Nacionalnom parku Biogradsko jezero. Nalazi se na preko hiljadu metara nadmorske visine i prvoklasnog je kvaliteta. Za svoje potrebe njega najviše i koristim. U sebi sadrži razne biljke: majčinu dušicu, nanu, kamilicu, neven, kantarion, vranilovu travu … i sve ostale biljne vrste koje rastu na toj nadmorskoj visini u čistoj i nezagađenoj prirodi. Med od četinara, tzv. ‘borov med’ ne postoji. Najveća prevara mogućih kupaca meda je med od bora. Ustvari, to su kuvane borove iglice – iznosi Slavoljub svoja saznanja i razmišljanja o medu.
Naš sagovornik često voli da govori sa svojim učenicima o pčelarstvu, o pravilnom konzumiranju pčelinjih proizvoda, o značaju pčele u eko-sistemu. I postoji interesovanje za ovu temu kod dece. Kako kaže, najveća greška je nestručno kazivanje deci, kada roditelj kaže detetu da pčela ,,to i to radiˮ i da tako daje med. Treba objasniti onako kako jeste, da bi došao med u košnicu mora da bude prvo nektar.
Rakočević ima i nekoliko saveta za one koji žele da se bave pčelarstvom.
– Citiraću gospodina dr Rodoljuba Živadinovića, aktuelnog predsednika SPOS-a i predsednika Društva pčelara opštine Aleksinac koji kaže: ‘Ako neko hoće da se bavi pčelarstvom, na današnji dan morao bi bar tridesetak knjiga da pročita i da bude uspešni početnik’, to je prvi savet. Drugi savet je da obrate pažnju na ubode pčela. Ko je alergičan, ne bi trebalo da dolazi na pčelinjak bez adekvatne opreme. Treći savet bi bio taj da treba izabrati konkretnu lokaciju koja će mu na neki način garantovati određene prinose, s tim da ne smeta narodu i domaćim životinjama koji žive na toj lokaciji. Četvrti savet bio bi taj da je nesebična pomoć porodice neophodna – ukratko su glavne preporuke pčelara sa Pčelarskim majstorskim pismom. Za one koji misle da se ozbiljno bave tim poslom postoji jedno zlatno pravilo napisano još u prošlom veku koje glasi: ,,ko ne nauči biologiju pčele i pčelinje zajednice – društva, nikada na pčelinjaku neće biti pčelar već samo običan fizički radnikˮ.
Rakočević je svoje stečeno znanje stavio na raspolaganje i ustanovama. Stručnim radom, godinama pomaže manastirske pčelinjake u Lipovcu i Đunisu, odnosno u manastirima Sveti Stefan i Pokrov Presvete Bogorodice.
Slavoljub je i vrsan harmonikaš i sećanja na ta vremena obično sadrže i pominjanje imena još jednog čuvenog Aleksinčanina, profesora Jovice Gavrilovića, od koga je ,,učio zanatˮ – tajne sviranja i sa njim najviše svirao. Naš pčelar se može pohvaliti da je snimio trajni audio zapis za nacionalnu stanicu Radio Beograd. Ovo je samo priča o jednom delu života ovog našeg zanimljivog sugrađanina. Srećemo ga na našim ulicama, a većina od nas i ne zna da u ovom gradu žive vrlo posvećeni i uspešni ljudi koji se bave određenim poslovima. Doduše, lokalna zajednica je u ovom slučaju to prepoznala i dodelila mu je priznanje povodom prošlogodišnjeg obeležavanja Dana opštine Aleksinac.
Pčelare cenio i kralj Milutin
Za vreme vladavine kralja Milutina koji je bio sin kralja Uroša i kraljice Jelene, Srbija je doživela nezapamćeni procvat u vojnom i monetarnom razvoju. Smatra se da je tada bila najuređenija država na tadašnjem Balkanu. Pčelinji proizvodi iz tog vremena bili su strahovito cenjeni. Vosak se koristio za izradu voštanih sveća, a med hladno ceđen i u saću, kao izvanredna poslastica.
– Kralj Milutin je strahovito poštovao pčelare iz tog vrmena i dao je jednu uredbu gde je svaki pčelar bio oslobođen služenja vojnog roka. On je dosta polagao računa o pčelarstvu zato što je znao kolika je blagodet od pčelarstva. Iz tog vremena postoji i jedna uredba kralja Milutina koja glasi ‘Neka pčelari ne rade nikakve druge poslove, neka budu samo pčelari’ – kaže pčelar sa majstorskim pismom Slavoljub Rakočević.