Алексинчанин један од ретких пчелара са мајсторским писмом

Традиционално, вековима, просветни радници, учитељи били су врсни пчелари и покретачи ове делатности у срединама где су службовали. Ту традицију наставио је и наш суграђанин Славољуб Б. Ракочевић, наставник разредне наставе, педагошки саветник и професионални пчелар запослен у колективу ОШ „Вожд Карађорђеˮ. Ракочевић, не само да је познати српски пчелар, него je и један од ретких који носи титулу мајстора пчеларства. Регионална асоцијација пчеларских организација Југоисточне Србије доделила му је под редним бројем осам Пчеларско мајсторско писмо. Мали број додељених сертификата само указује на значај овог признања. Поред тога, носилац је свих диплома и награда које додељује Савез пчеларских организација Србије. Међу њима, као круну успеха и диплому ,,Проф. Јован Живановићˮ – највеће признање СПОС-а.

Наш саговорник није само носилац титула и одликовања, већ и признати пчелар практичар. Његов пчелињак од преко стотину кошница (производних и помоћних) у селу Станци, већ преко три деценије регистрован је као огледно-угледни пчелињак Србије, како за његове колеге, тако и за професоре и студенте Катедре за Биологију, Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Већ десетак година на њему студенти овог факултета обављају практичну наставу. На истом факултету, уз сагласност декана, Славољуб Б. Ракочевић је званични сарадник у настави.

Још једна занимљивост. Одржао је безброј стручних предавања широм наше земље и у иностранству и то без хонорара. Каже да је то захваљујући покојној мајци Десанки, која је такође била просветни радник, на чије инсистирање је почео да се бави пчеларством и која је допринела да усвоји одређене моралне норме којих се држи и данас. И његов отац првоборац Божидар, просветни радник и директор, остао је упамћен као правична и високоморална особа.

– Моја велика помоћ у животу била је моја мајка. Она је такође била просветни радник, са њом сам почео овим да се бавим. Нажалост, она више није жива и није могла да угледа оволики број признања и одржаних скупова на државном и међународном нивоу. Било их је преко четрдесет. Поносан сам на њу страховито зато што је за свог живота, због превеликог поштовања према том инсекту, тражила да буде сахрањена са пчеларским ножем, блузом и шеширом и ја сам то урадио – са поносом описује своје родитеље наш саговорник.

Све је то определило Славољуба да заједници доприноси на више поља. Са пчеларством се почео бавити, како каже, давних осамдесетих година захваљујући тадашњем учитељу пчеларства, сада покојном, господину Љубомиру Љуби Петровићу.

– Мој тадашњи учитељ пчеларства такође је био дугогодишњи просветни радник и од њега сам добио на поклон први рој и тада направио прве пчеларске кораке – прича наш саговорник о својим почецима.

На питање шта повезује пчеле и просветаре Славољуб каже да су то ред, рад и природа.

– Без пчела нема ни природе. Некада давно, још словеначки велепчелар Антон Јанша, који је пчеларио у доба Марије Терезије и био њен лични пчелар, рекао је да, чак и када не би доносиле мед, људи би требало да гаје пчеле због опрашивања – констатује овај алексиначки пчелар.

Што се тиче меда, овај врсни пчелар тврди да је најбољи багремов, па после сви остали. Каже, његов укус је благ, деца га највише воле, а по квалитету, наравно, и по свим хемијским и бактериолошким анализама је на првом месту. Сматра се ,,господиномˮ међу медовима.

– Ја сам те среће, да ми је један већи број пчелињих заједница у Црној Гори, у Националном парку Биоградско језеро. Налази се на преко хиљаду метара надморске висине и првокласног је квалитета. За своје потребе њега највише и користим. У себи садржи разне биљке: мајчину душицу, нану, камилицу, невен, кантарион, вранилову траву … и све остале биљне врсте које расту на тој надморској висини у чистој и незагађеној природи. Мед од четинара, тзв. ‘боров мед’ не постоји. Највећа превара могућих купаца меда је мед од бора. Уствари, то су куване борове иглице – износи Славољуб своја сазнања и размишљања о меду.

Наш саговорник често воли да говори са својим ученицима о пчеларству, о правилном конзумирању пчелињих производа, о значају пчеле у еко-систему. И постоји интересовање за ову тему код деце. Како каже, највећа грешка је нестручно казивање деци, када родитељ каже детету да пчела ,,то и то радиˮ и да тако даје мед. Треба објаснити онако како јесте, да би дошао мед у кошницу мора да буде прво нектар.

Ракочевић има и неколико савета за оне који желе да се баве пчеларством.

– Цитираћу господина др Родољуба Живадиновића, актуелног председника СПОС-а и председника Друштва пчелара општине Алексинац који каже: ‘Ако неко хоће да се бави пчеларством, на данашњи дан морао би бар тридесетак књига да прочита и да буде успешни почетник’, то је први савет. Други савет је да обрате пажњу на убоде пчела. Ко је алергичан, не би требало да долази на пчелињак без адекватне опреме. Трећи савет би био тај да треба изабрати конкретну локацију која ће му на неки начин гарантовати одређене приносе, с тим да не смета народу и домаћим животињама који живе на тој локацији. Четврти савет био би тај да је несебична помоћ породице неопходна – укратко су главне препоруке пчелара са Пчеларским мајсторским писмом. За оне који мисле да се озбиљно баве тим послом постоји једно златно правило написано још у прошлом веку које гласи: ,,ко не научи биологију пчеле и пчелиње заједнице – друштва, никада на пчелињаку неће бити пчелар већ само обичан физички радникˮ.

Ракочевић је своје стечено знање ставио на располагање и установама. Стручним радом, годинама помаже манастирске пчелињаке у Липовцу и Ђунису, односно у манастирима Свети Стефан и Покров Пресвете Богородице.

Славољуб је и врсан хармоникаш и сећања на та времена обично садрже и помињање имена још једног чувеног Алексинчанина, професора Јовице Гавриловића, од кога је ,,учио занатˮ – тајне свирања и са њим највише свирао. Наш пчелар се може похвалити да је снимио трајни аудио запис за националну станицу Радио Београд. Ово је само прича о једном делу живота овог нашег занимљивог суграђанина. Срећемо га на нашим улицама, а већина од нас и не зна да у овом граду живе врло посвећени и успешни људи који се баве одређеним пословима. Додуше, локална заједница је у овом случају то препознала и доделила му је признање поводом прошлогодишњег обележавања Дана општине Алексинац.


Пчеларе ценио и краљ Милутин

За време владавине краља Милутина који је био син краља Уроша и краљице Јелене, Србија је доживела незапамћени процват у војном и монетарном развоју. Сматра се да је тада била најуређенија држава на тадашњем Балкану. Пчелињи производи из тог времена били су страховито цењени. Восак се користио за израду воштаних свећа, а мед хладно цеђен и у саћу, као изванредна посластица.

– Краљ Милутин је страховито поштовао пчеларе из тог врмена и дао је једну уредбу где је сваки пчелар био ослобођен служења војног рока. Он је доста полагао рачуна о пчеларству зато што је знао колика је благодет од пчеларства. Из тог времена постоји и једна уредба краља Милутина која гласи ‘Нека пчелари не раде никакве друге послове, нека буду само пчелари’ – каже пчелар са мајсторским писмом Славољуб Ракочевић.


 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × 3 =