Група алексиначких пољопривредника која се бави производњом воћа и поврћа у протекла четири дана боравила је на студијском путовању у Словенији. Они су имали прилику да обиђу неколико тамошњих региона где доминира производња култура попут јабука, грожђа, јагода, малина, као и одређене врсте поврћа.
Алексинчани су имали могућност да се упознају и са еколошким достигнућима у словеначким селима и газдинствима и да упознају однос њихових колега према чувању и одрживом управљању земљишним ресурсима. Примери добре праксе су тамошња домаћинства која се баве биодинамичном производњом, као вишим нивоом органског гајења хране.
Један од учесника овог занимљивог путовања је и познати произвођач и прерађивач органске ароније Никола Милошевић из Моравца, који је похвално говорио о резултатима овог четвородневног боравка.
‒ Видели смо нешто што немамо прилике да видимо у Србији. Тај начин организованости, њихов однос према екологији, њихов однос према локалном малом произвођачу кога гледају да подрже на сваком кораку. То су ствари које би требало да учимо од њих. Иза смо у финансијама и да кажем у нивоу организованости. Такође, оно што ми немамо, а они имају, то је била велика одскочна даска у виду великих фондова, који су у почетку код њих, када су ушли у Европску унију били огромни. Сада се то и код њих смањило, али нама недостаје та већа подршка од самог старта ‒ сумира своје утиске Никола, који покушава да развије на свом газдинству одрживи бизнис, нудећи својим купцима квалитетне производе у облику различитих цеђених сокова од сировина са нашег подручја.
И млађани Александар Николић, двадесетседмогодишњи произвођач поврћа из Нозрине, каже да су утсци лепи и да је боравак у Словенији утицао да размисли о могућности да од девет хектара колико сада има под поврћем, на појединим парцелама почне са органском производњом.
‒ Много тога сам видео, доста новина. Различита је њихова организација и мањи су поседи. Другачија је пољопривреда. Али доста њихових позитивних искустава примењиво је и код нас. Могу да променим у области органске производње, они се баве доста органском поизводњом поврћа, што ми одговара. То је новина за мене. Није лоше да и ја то променим. Такође, баве се и прерадом, што бих и ја могао да радим ‒ каже Александар.
Група из Алексинца је имала прилику да обиђе више пољопривредних газдинстава, њихову националну кметску (пољопривредну) комору, различите облике развојних агенција, као и две локалне самоуправе. У побратимском граду Загорје об Сави за њих је пријем, са својим тимом, организовао дугогодишњи жупан (градоначелник) и велики пријатељ Алексинца Матјаж Шваган, а у општини Шмарје при Јелшах, побратими Ариља, их је дочекао жупан Матија Чакш, са својим сарадницима.
Посету је организовало Удружење „Јагода” из Гредетина и Удружење ДАРС ‒ Алексинац уз помоћ Општине Алексинац, која је преко Фонда за пољопривреду финансирала пут и боравак пољопривредника, а трошкове за остатак екипе су сносила поменута удружења и „Алпрес” д.о.о. Алексинац, који је био медијски покровитељ едукативне посете и који ће за алексиначке медије припремити више медијских садржаја . Један од њих биће и о животу преосталих 500 православаца који су још увек сачували своје корене у Белој Крајини, као и о великом поштовању и исказаном пријатељству које су наши суграђани доживели од грђана и званичника у срединама где су боравили.
На истој рути путовања по Словенији је била и група пољопривредника из Драгачева, Гуче и Ариља, па се тако оформила заједничка српска групација.
