Како се правилно акцентују Бобовиште, Глоговица, Дреновац и сва остала насеља на територији општине Алексинац, како се називају становници 70 алексиначких села и два градска насеља, да ли је правилно на Брђанки или на Брђанци, само су нека од питања на које одговор даје Алексиначки језички поучник који ће се ускоро наћи пред читалачком публиком. Ово дело разрешава и најчешће језичке недоумице које ствара мешање стандардног језика и овдашњег дијалекта. Колика је важност овог дела говори и чињеница да су се на корицама књиге као аутори нашли лингвиста проф. др Недељко Богдановић, акцентолог проф. др Алексадра Лончар Раичевић и професорка Маја Радоман Цветићанина, а рецензију је потписао проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију језика, који је на овој функцији заменио академика Ивана Клајна.
У данашње време када је низак ниво језичке културе, а језичка запуштеност све приметнија, посебно у средствима јавног информисања, и када се држава мало брине за очување српског језика, све очи упрте су у струку. Зато је и важно, напомиње Танасић, постојање оваквих језичких поучника намењених едукацији локалног становништва. 
‒ Не може се занемарити да многи људи желе да познају стандардни српски језик и да се правилно и лепо изражавају. Из искуства знам да таквих људи има и у већим и у мањим културним срединама, и у Нишу и у Алексинцу. Чак бих се усудио тврдити да је таква жеља већа код оног дела грађана који потичу из крајева чија говорна зона не припада говорима који су ушли у основицу српског књижевног језика – сматра Танасић.
Они којима је изучавање и стандардизација српског језика струка, истичу пак да њихова моћ и није превелика ако се држава оглушава на њихове предлоге.
‒ Разлога за такво стање има више, ако бисмо хтели да их побројимо морали бисмо поћи од недовољног броја часова српског језика у основној и средњој школи до његовог потпуног изостављања на факултетима, осим тамо где се студира српски језик. То је значајна тема о којој се јавно говори мада то више не допире до ушију оних који су одговорни за наш школски систем, то јест државе – напомиње тренутно један од најквалификованијих лингвиста у Србији.
Велики проблем, по речима професора Танасића, налазимо у чињеници да су ретке информативне куће које данас негују узоран стандардни језик. Услед гушења лекторске службе у информативним кућама, језик већине средстава информисања не може бити узор за учење правилног и лепог изражавања, сматра Танасић. По његовим речима, данас медиј може регистровати било ко, па неретко у медијима наилазимо на примере лошег језика.
Наспрам нормираног постоји језик људи и они ће, по речима професора Недељка Богдановића, говорити како мисле и како хоће, услед присуства демократије и у језику, али постоје и они нивои код којих је употреба књижевног језика неизбежна.
Међутим, то не значи да се треба одрећи дијалеката, јер управо њихова разноврсност чини богатсво једног језика, напомиње акцентолог Александра Лончар.
‒ Наравно да морамо говорити стандардним језиком, али исто тако треба неговати дијалекат. До 15. века смо сви исто говорили, а тај говор је био најприближнији косовско-ресавском говору Крушевца, дакле као данашњи Крушевљани. И од 15. века су се десиле извесне језичке промене и померања у смеру да су се акценти са старог места пребацили за један слог унапред, а та појава није захватила старе дијалекте – рекла је професорка Лончар.
Да у алексиначкој јавности има интересовања за дело које је тек у припреми, а надамо се ускоро и у штампи, потврдила је велика посећеност трибине поводом представљања Алексиначког језичког поучника, која је одржана синоћ у Дому културе. Вече је употпунила и глума неколико ђака Алексиначке гимназије који су присутне подсетили на стари, Моравски језик.
