Aleksinac je pre nekoliko dana bio tema jednog događa na niškom univerzitetu koji je još jednom potvrdio da naša opština i ovdašnji autori čine zapažene uspehe kada su u pitanju kultura i nasleđe.
U multimedijalnoj sali Univerziteta, Srpska akademija nauka i umetnosti, ogranak SANU u Nišu, i Centar za kulturu i umetnost Aleksinac predstavili su troknjižje o govoru Aleksinačkog Pomoravlja.
Knjige koje su predstavljene: Govor Aleksinačkog Pomoravlja (izašala 2020), autora profesora dr Nedeljka Bogdanovića, zatim Aleksinački jezički poučnik (2019 godina) čiji su autori dr Nedeljko Bogdanović, Aleksandra Lončar Raičević i Maja Radoman Cvetićanin, kao i Rečnik Aleksinačkog Pomoravlja (2022) autora Nedeljka Bogdanovića i Maje Radoman Cvetićanin su izdanja aleksinačkog Centra za kulturu i umetnost, a sredstva su obezbeđena iz budžeta opštine Aleksinac.
O knjigama su govorili recenzenti dr Slobodan Remetić, koji je redovni član ANURS-a i dr Sreto Tanasić, koji je dopisni član ANURS-a, kao i sami autori knjiga.
‒ Moram reći da aleksinačka sredina pokazuje, da je kulturna sredina i da shvata šta je vrednost. Danas smo govorili o dve vrste knjiga. Jedne su te, koje su zabeležile i opisale narodni govor aleksinačkog kraja, a druga se knjiga bavi srpskim standardnim jezikom, primereno potrebama aleksinačke kulturne sredine. Rekao bih da je ovo danas pokazalo da neka sredina nije velika prvenstveno i samo na osnovu geografske kvadrature i broja stanovnika, nego na osnovu načina života, ideja koje se ređaju i u ovoj oblasti. Dakle, u kulturnoj sferi, da ne budemo samo puki radnici opterećeni radnim problemima koje svet današnji nameće, nego da se život oplemeni kulturnim stvarima. Ovo, danas, govori da Aleksinac spada u veće kulturne sredine ‒ kazao je za naš medij dr Tanasić.
Sličnog mišljenja je još jedan recezent ovih publikacija, dr Slobodan Remetić koji posebno pohvalio rad dr Bogdanovića i njegovo delo Govor Aleksinačkog Pomoravlja.
‒ On je pokazao njegovu unutrašnju razuđenost. Pokazao je tačno koje mu je mesto među govorima prizrensko-južnomoravskog dijalekta. Takođe, vrlo umesno ga je poredio sa timočko-lužničkim i svrljiško-zaplanjskim dijalektom. Njegova knjiga je ocenjena najvišom ocenom sa vrha naše nauke. Aleksinac, i ovaj današnji događaj pokazuju da Aleksinac ima sluha za ove stvari i nastavite tako. To je lepo ‒ poručio je ovaj sagovornik.
I same fotografije koje nam je ustupio Ogranak SANU u Nišu, pokazuju da je akademska javnost bila zainteresovana za ovaj događaj. Među autorima je bila i Aleksinčanka Maja Radoman Cvetićanin, profesor srpskog jezika i aktuelna direktorka OŠ „Vožd Karađorđeˮ u Aleksincu. Ona je prethodno bila čelni čovek CKU koji je imao sluha da na osnovu predloženih ideja, a neke od njih je i sama kandidovala, pokrene više manifestacija koje su postale tradicionalne u našem gradu, a prepoznatljive i na republičkom nivou.
