Алексиначка аронија на Белом двору

Алексинац и његова околина одавно нису запажено подручје у пољопривреди. Од некада чувене алексиначке бабуре, подјастребачких јагода и врло квалитетних грла крупне стоке остале су само приче за сећање. О уништавању таквог гиганта какав је био Пољопривредно индустријски комбинат Алексинац, познатији као ПИК, сувишно је причати.

И поред свега наведеног, неколико младих пољопривредника са територије општине Алексинац са успехом представљају нашу средину и захваљујући њима се чује за овдашње производе. Један од њих је Никола Милошевић из Моравца који се већ дуже време бави производњом ароније и производима од ове биљке, као и од другог воћа.

Недавно су производе са воћњака у Моравцу могли да дегустирају и посетиоци манифестације „Септембарски сусретиˮ у Белом Двору у Београду, коју традиционално организује Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).

‒ Ми смо излагали наше производе од ароније, матични сок од ароније, слатко од ароније, цеђени сок од јабуке, чај од ароније. То се налазило на штанду Јужне Србије, пошто је било подељено по регионима и сваки регион је имао свој велики штанд где су људи могли да пробају све те специјалитете од меса, сирева, разних пецива, наравно сокова, вина и тако даље ‒ каже Милошевић, сређујући позитивне утиске са те вечери.

НАЛЕД-ови „Септембарски сусрети”, одржани прошле седмице, 8. септембра, су окупули око 1000 гостију, укључујући и мандатарку Ану Брнабић, али и локалне и државне лидере, привреднике, представнике међународне заједнице и дипломатског кора. Међу њима су били и представници алексиначке локалне самоуправе.

На Белом двору, како се чуло, је обележен крај лета и почетак нове сезоне реформи за унапређење пословног амбијента у Србији.

Један коментар

  1. Sok od aronije, slatko od aronije, čaj od aronije… U zemlji koja obiluje daleko kvalitetnijom trnjinom koja raste na svakom koraku. I posle se čudimo zašto domaće tradicije izumiru jedna po jedna.

    Pa zato što ih ubijamo sibirskim aronijama, italijanskim lešnicima ili tajlandskim puževima, a da pritom ni ne znamo da imamo daleko kvalitetnije autohtone vrste.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

14 + 6 =