Период лепог времена који најављују метеоролози је добродошао и алексиначким пољопривредницима које очекује сетва кукуруза. Према информацијама са терена, наши ратари су углавном припремили земљиште како би чим време дозволи ушли са сејалицама на своје оранице и засејали прве редове са кукурузом, кога због свог значаја називају и жутим златом.
Таква је ситуација и на поседима Србе Трифуновића из села Лужана који ће ове године под кукурузом засејати око 30 хектара. У изјави за наш медиј Трифуновић каже да је сетва ове године скупља за око 20 одсто у односу на лане. Тај закључак доноси на основу упоређивања цена семена и хемијских препарата, док је минерално ђубриво набавио још зимус по старој цени. И наш други саговорник Предраг Ђорђевић из Гредетина, који кукуруз гаји на 40 хектара, није могао прецизно да нам каже колико ће његово газдинство овог пролећа више да кошта сетва, пошто, како каже, приоритет је допремити репроматеријал и обавити сетву, а рачуницу ће касније извести. У медијима се износе подаци да је на почетку године килограм ђубрива „уреа” коштао 50, а сада 70 динара, „АН” је био око 44, а сада килограм достиже и цену до 56 динара. По тој рачуници наводна сетва хектара кукуруза би пољопривреднике коштала око 100.000 динара.
Због климатских промена и непредвидљивих временских услова сетва се сваке године обавља у различитим терминима, тако да нема устаљених оптималних. Мада се у сушним годинама показало да је рана сетва у предности над касном, јер раније посејане биљке делимично избегавају високе температуре и сушу у најкритичнијем периоду за развој. Савет познаваоца струке произвођачима је тај да је време сетве боље везати за температуру сетвеног слоја земљишта, него за календарски датум и зато се не може рећи да сетва касни.
Што се тиче асортимана хибрида који се гаје на пољима у алексиначкој општини он је разноврсан и ствар је појединачне одлуке и искустава наших ратара. Пољопривредник Трифуновић се претежно одлучује за домаће хибриде, углавном ЗП и у мањем обиму за стране и из неколико група зрења од ФАО 400 до 700, што му омогућава различито време зрења и дужу бербу. Још и истиче, да без обзира на годину, константно има род за потребе фарме крава музара и да одређене количине продаје на тржишту. С друге стране, Ђорђевић углавном поклања поверење увозним хибридима, пре свега „пионировим”. Слично је и са осталим ратарима у нашој општини.
Оно што је заједничко за све њих су посвећеност и истрајност да одрже производњу у свим условима и онда када су шансе за зараду минималне, односно на граници рентабилности. Они не планирају где ће за први мај, јер знају да ће бити у својим њивама, да им те оранице буду родне, а усеви за пример и лепоту. Они неће препричавати лепоте старих здања по европским градовима и менија локалних ресторана, већ ће са поносом причати оно што су у тим данима урадили на свом имању. И зато, а и због много чега другог, алексиначки пољопривредници, као и њихове колеге у Србији, заслужују веће присуство у јавности и поштовање заједнице.
Извор насловне фотографије: Гугл претрага.