Алексиначки песник Душан Петковић представио је синоћ, у башти хотела „Шуматовац”, своју прву збирку поезије „Капије”.
Иако пише доста дуго, још из времена када је давних седамдесетих година био један од оснивача Књижевног клуба „Брђанка”,на његову прву књигу се чекало све до недавно.
‒ Књига је запала у један временски теснац, лавиринт, рекао бих. Али, захваљујући неким људима, изашла је из тог лавиринта и песме су угледале светлост дана – објашњава Петковић разлоге за овако дуго чекање поетског првенца.
Петковић са поносом истиче да припада генерацији која је одрастала у време бунтовног света и уз песме Боба Дилана и других америчких песника тог доба, али сматра да је данас неко сасвим друго време и да поезија треба да буде онаква каквом је песник замишља, у оквирима песничких слика, ритма и оног интимнијег дела човекове душе.
У рецензији, књижевник Драгиша Марковић је, између осталог, написао да је Петковић опседнут временом и простором и да је кроз 56 песама колико их се нашло у књизи, исказао своја сећања на сусрете, изворе и снове, на време младости и лепоте.
Најављујући другу књигу под називом „Потомци душе”, Петковић наглашава да се она разликује у стилу писања и да су мотиви песама његова рана младост када је покушавао да ухвати оно што је неухватљиво.
Поред рецензента Драгише Марковића, на промоцији је говорила и председница Књижевног клуба „Велимир Рајић”, Александра Павловић.
