„Ми смо били песници, а она је међу нама била песма” рекао је давно Драган Лукић за Гордану Брајовић, а што се потврдило и на синоћ одржаној трибини посвећеној овој новинарки и песникињи.
Као песник за децу, Гордана се јавила средином седамдесетих година када је објавила две збирке песама „Кишобран за двоје” и „Босоноги лептир”. То је била њена прва фаза. На каснију фазу доста је утицао њен боравак у Индији и сусрет са источњачком културом.
‒ Гордана је била свестрана и самосвојна личност која нас и данас, после две деценије од њене преране смрти, фасцинира. Била је изврстан новинар и репортер, преводилац и одлична песникиња и романсијер и путница вечито радознала и заиграна у простору и времену. Они који су је познавали истичу да је била несвакидашња и на сваки начин аутентична. Оно што је карактеристично за њу као дечијег песника је то што је у њеној поезији дете представљало делић васионе једнако важан као и биље, дрвеће и сунце – рекла је др Зорана Опачић са Учитељског факултета у Београду у свом надахнутом осврту на Гордану и њено стваралаштво.
Наш суграђанин доктор Иван Стаменковић, професор књижевности је нагласио да о Гордани не може да говори као о другим песницима и то, како је напоменуо, из специфичног разлога.
‒ Жао ми је што нисам у могућности да вам покажем једну фотографију на којој Гордана у рукама држи бебу. И то је колико је мени познато једини случај да песник у наручју држи књижевног критичара. Та беба сам био ја. Гордану сам познавао од када постоји моје сећање, али нисам знао да је песникиња, јер у кући мојих родитеља није била песник већ пријатељ. Тек када ми је било 19 година и када сам почео да студирам књижевност, сазнао сам да је тета Гордана угледни песник за децу. То је било само годину дана пре њене преурањене смрти.
Нисам имао прилике да прозборим са Горданом песникињом, нити је она имала прилику да сазна да је беба коју је некада држала у наручју одабрала пут писане речи – рекао је између осталог Иван Стаменковић у свом лирско-емотивном сећању на Гордану Брајовић.
На трибини је говорио и др Милутин Ђуричковић који је присутне упознао са Лужичким Србима и књижевношћу за децу коју стварају тамошњи аутори.