Срђан Стојадиновић Леби, како каже, обрео се на позоришној сцени пре 27 година, сасвим случајно, на наговор пријатеља. Од премијерне улоге Бошка Југовића у представи „Косово душа Србинова” 1990. до данас, остварио је једну од најплоднијих аматерских каријера у Србији. Преко 80 улога уз око 1.200 одиграних представа.
Његов надимак, који иначе нема везе с позориштем и који је зарадио играјући фудбал у млађим категоријама „Напретка”, постао је синоним за позоришни смех, добро расположење и искрену добронамерност.
Власник је наjпрестижнијих награда у позоришном аматеризму, а колеге глумци кажу да је најпоузданији и најоданији партнер на сцени.
Твој таленат и марљивост су свакако били довољни за одличну професионалну позоришну каријеру. Јеси ли помишљао или покушавао да је оствариш?
Наравно да сам помишљао, али живот је хтео овако. Одрастао сам с мајком која је била болесна. Били смо сиромашни. Превише сам био везан и за њу и за Алексинац, да бих се отиснуо одавде. Ипак, у позоришном аматеризму и свом граду сам нашао све што ме испуњава.
Цео интервју Милоша Паовића са алексиначким глумцем можете прочитати у 10. броју АЛ новина: