Два побратимска града, Алексинац и Загорје об Сави. Два рударска места која су на први поглед имала сличне судбине, али чини нам се са различитим крајњим резултатом. Рударске јаме утихнуле су у оба места. На Алексиначком руднику 1989. године, после велике рударске несреће, а у Загорју об Сави 1995. године, када држава због рентабилности почиње да гаси експлоатацију, а последњи копови у околини овог места престају са радом 2005. године.
И док у Алексинцу постоје покушаји да се каква-таква производња обнови и на Алексиначком руднику постоји предузеће чији рудари раде у угљенокопима широм Србије, у Словенији су кренули другим путем. Где се некада експлоатисао угаљ, сада су направили музеј рударства, а на простору где су одлагали рударски отпад и јаловину уредили су парк за шетњу и рекреацију, назвавши га Европским. И у једном и у другом случају имали су помоћ из европских фондова. За отварање и уређење музеја аплицирали су преко европских пројеката и, како нам каже наш домаћин Симон Амахне, самостални стручни сарадник при овдашњем културном центру задужен за музеј, добили су 500.000 евра.
– Рударски музеј Загорје отворен је 2015. године. У првој години рада било је 2.000 посетилаца, у следећој 3.000, а ове године очекујемо да поставку види 4.000 знатижељних посетилаца – каже на добром српском језику наш домаћин који са великом љубављу обавља свој посао јер и сам потиче из рударске породице.
Овај млади стручњак упознаје нас са процесом прикупљања експоната и напомиње да још увек из разних делова Словеније добија одређене предмете. А све је почело идејом да се сачува богата рударска прошлост и аплицирањем код фондова Европске уније за финансијску помоћ у остваривању ове визије. Тако је рударство замрло у овом градићу, али полако се развија туризам. Добри познаваоци прилика кажу да је Загорје об Сави било место са развијеном индустријом, али не и туризмом. Последњих година тај се однос полако мења у корист туристичке понуде.
Још један пројекат који је урађен уз помоћ европских партнера је изградња Европског парка који је понос мештана и амбијент у коме се радо окупљају грађани. Некада простор отпада и рударске јаловине, данас еколошка оаза. Колико се далеко отишло у еколошкој свести показује и чињеница да од центра до парка и обрнуто заинтересоване бесплатно превози возило на струју.