Прорадиле „веселе машине”

По алексиначким селима почели су да се ложе казани за печење ракије, а сеоским двориштима да се шири опојни мирис комине и „младе” ракије. Домаћинима и окупљеним комшијама на руку иде и лепо време са доста сунчаних дана који су убрзали врење воћа, пре свега шљиве.

Јавна је тајна да се највећи део рода шљива у Србији преради у ракију. Добри познаваоци прилика кажу да ће ове јесени и зиме бити посебно „весело” за љубитеље добре шљивовице, јер због ниске цене шљиве на тржишту већина воћара се определила да ово воће смести у бурад за комину.

Славимира Милојевића из Крушја затекли смо како свом пријатељу у суседном селу помаже око печења ракије и који нам каже да за печење квалитетне ракије треба да буде добра комина. По његовом мишљењу ове године шљива је преродила, па за сваки случај пре него што почне врење треба додати раствор воде са 3-5 килограма шећера на казан.

– То никако неће бити шећеруша, већ се добија квалитетна комина како не би човек џабе ложио казан. Овако више ће се добити до10 литара меке, односно пет љуте ракије – каже наш саговорник и напомиње да се цена свежих шљива кретала око осам динара и да није било довољно само за раднике који беру, а камоли да се нешто и заради. Такође, он сматра да нема велике тајне у печењу ракије и да оно што потече на „лулу” зависи од ког воћа се спрема. По њему, најцењенија ракија је од дивље крушке и дуње, али је лоше што се мало добије овог пића по казану.

На крају, Милојевић у добром расположењу поручује „било је много шљива и нема где није родило, биће весела година”. Тако ситуацију са шљивама гледају оптимисти, а песимисти би рекли „у Србији не ваља ни када роди, ни када не роди”.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 × three =