Изложбом „Вукова путовања“ у Галерији 2 Центра за културу и уметност данас је почело обележавање недеље која је посвећена реформатору српског језика и правописа Вуку Стефановићу Караџићу.
Аутор Мирослав Терзић, историчар уметности Музеја језика и писма у Тршићу, овом изложбом говори о Вуковим путовањима од родног Тршића, Лознице и Троноше, преко Карловаца и Београда до европских метропола попут Беча и Санкт Петербурга, а обухватио је и најбитније догађаје у његовом животу, са посебним освртом на његов реформаторски и сакупљачки рад.
Након изложбе, у Дому омладине предавање о Вуковом „Српском рјечнику“, једном од најзначајнијих дела српске културе, одржао је професор др Горан Максимовић са Филозофског факултета у Нишу.
– Предстојећа недеља ће у свим школама бити испуњена разним активностима за децу, родитеље и за наставнике. Преко приредби и радионица желимо да се подсетимо на народне обичаје које помало заборављамо. Вук је био прави промотер српске културе у свету и код нас. Показао је нашем обичном човеку да српски језик није језик говедара, него језик на коме могу да се пишу књижевна дела врхунског квалитета. Ми смо нашом народном књижевношћу засенили све европске научнике и књижевнике 19. века – рекла је директорка Центра за културу и уметност, Маја Радоман Цветићанин.
Према њенима речима, и овогодишњи „Читалићи“ биће у знаку дела Вука Караџића, јер захваљујући њему свет је сазнао за Србију и за српски народ, као народ предивне усмене културе.
– Пројекат „Читалићи“ ове године жели да покаже да ми можда и даље имамо то благо. Ми желимо да запишемо из сваког краја део оне лепоте коју народ чува. Тако смо и осмислили овогодишње ‘Читалиће’ јер ће обавезни задатак у сваком дневнику бити ‘Речник’ . Сваки разред је добио по неки део речника, било да су то имена или дечје игре. И кад сви заједно скупимо то лепо благо, свако из свог краја, добићемо благо Србије. Српска култура је непревазиђена и то је благо које можемо да сачувамо и представимо свету. А ‘Читалићи’ желе да један свој делић, једну мрвицу у својим активностима, придодају српској култури и баштини.