Slikarke

Umetnost na sceni: Drugo veče PIP-a uz Nišlije

Da li nam drugi postavljaju granice ili same sebi određujemo mogućnost izbora, pitanja su koja otvara komad „Slikarkeˮ niškog Narodnog pozorišta, kroz priču tri umetnice čije vremenske i prostorne distance brišu zajednički problemi. Iako dve junakinje dolaze s kraja 19. i početka 20. veka, sa njihovim problemima može se poistovetiti i savremena žena, što je zapravo i bila poruka reditelja.

Stevan Bodroža ‒ Užasno je teško biti žena koja pokušava da se bavi bilo kojim od tih poslova koji su nekako istorijski, sociološki, kulturološki nažalost bili namenjeni samo za muškarce. I dan danas znamo da su čak i u najbogatijim holivudskim filmskim produkcijama žene manje plaćene od muškaraca. Neki problem i nejednakost postoje hteli mi s tim da se suočimo ili ne. Postoji jedna borba za tu jednakost žena za prestanak nekih ružnih načina ophođenja. To je borba koja iznova mora da se obnavlja. Meni je bilo potresno sa čim su se te žene suočavale da budu nešto što meni kao muškarcu nikada nije bilo osporeno ‒ objašnjava reditelj komada Stevan Bodroža. 

Nišlije su i ovoga puta aleksinački festival oplemenile jednom istorijskom pričom, podsetivši nas na Džordžiju O ‘Kif, majku američkog modernizma i našu Nadeždu Petrović. Ovim komadom obuhvaćen je maltene celokupni život američke slikarke, počev od najranijeg detinjstva do kraja života koji je trajao preko devedeset godina. Na kraju se prisećamo i  Nadeždine borbe za otadžbinu i delima slikarstva koja su je svrstala u red naših najvećih slikara.

‒ Priča o Nadeždi Petrović na kraju nije samo groteska, naprotiv, ali ne znam da li mogu da kažem i da je rodoljubiva u smislu veličanja njene borbe u Prvom svetskom ratu. Za mene je njena priča unutar ove predstave ostala kao borba jedne žene. Konretno Nadežda Petrović se borila za svoje ideale koji su bili drugačiji od ideala Džordžije O ‘Kif. Nadežda je smatrala da treba da se žrtvuje za svoj narod i napustila je školovanje i potencijalno interesantnu karijeru u inostranstvu da bi se vratila u malu Srbiju koja se u tom trenutku suočila sa veliki zlom. I to je bila žrtva Nadežde Petrović ‒ podseća reditelj komada. 

Interesantno je to što se reditelj Bodroža odlučio da na scenu postavi tekst Hristine Mitić, mladog još neafirmisanog drmaskog pisca. Hristina je u svojim ranim dvadesetim pokazala veliki talenat, a reditelj je, kako objašnjava, svojim umećem i iskustvom nastojao da prikrije nedostatke u tekstu. I ovo je, po Bodrožinim rečima, još jedna poruka, da mladim ljudima treba dati mogućnost.

‒ Mislim da iskusni reditelji treba da se hvataju u koštac sa tekstovima mladih pisaca. Postoji problem što se od mladih pisaca odmah očekuje zreo, višeslojan komad. Imamo mnogo darovitih ljudi u dramskom pisanju, sa akademije izlazi stotine darovitih mladih ljudi. Mnogi, nažalost, odu u druge profesije. Naša je dužnost da uzmemo tekstove mladih, darovitih ljudi i da izvučemo iz njih na površinu ono što je dobro. Tako negujemo nove generacije dramskih pisaca koji će stupati na scenu i održavati taj plamen dramskog stvaranja u našoj pozorišnoj tradiciji – ističe reditelj. 

S bozirom na tematiku i glumačku ekipu, komad „Slikarkeˮ može se slobodno reći više spada u ženske komade. Glumica Evgenija Stanković, koja tumači lik Džordžije kaže da je kroz ovu ulogu želela da odbrani žene danas.

‒ Žena danas ima problem u svakom aspektu predstavljanja sebe kao ličnosti. Džordžija je imala izuzetno težak život, ali je na kraju uspela da ostvari svoj san. Ja sam se vrlo našla u toj ulozi. Naročito u umetnosti žene su užasno osporavane i nisu dovoljno vrednovane ‒ smatra glumica.

Parlament Aleksinačke gimnazije odlučio je da nagradu za glumca večeri dodeli Evgeniji Stanković, a aleksinačka publika je i ovoga puta potvrdila da na sceni voli da vidi svoje komšije, koje uvek donesu kvalitetan pozorišni komad.

Večeras Kragujevčani 

Treći dan takmičarskog programa rezervisan je za predstavu Negri ili ljubov ko sočelovekom svojim, Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca. Ovaj komad koji je 1821. napisao Joakim Vujić izvodi se prvi put. Možda zato što su Joakimovim saljudima teme kolonijalizma, imperijalizma i ropstva bile daleke i apstraktne, smatra rediteljka komada Anđelka Nikolić.

Predstava počinje u 20 sati.

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

4 × three =