Poklade

U nedelju „karavešn(t)ica” u našem gradu

Zahvaljujući aktivnostima Centra za kulturu i umetnost organizovano će biti obeležen jedan događaj iz tradicije našeg naroda, koji se u većoj ili manjoj meri održao do današnjeg dana. Radi se o Belim pokladama koje se u našim krajevima obeležavaju „karavešticom” ili, kako se u pojedinim naseljima kaže, „karavešnicom”.

U nedelju, 1. marta, od 16 do 18 sati na uglu Brđakove ulice u Aleksincu biće održano tradicionalno preskakanje vatre.

̶ Pozivamo decu da nam se pridruže. Ove godine neće biti takmičenja u izradi maski, već ćemo sve maske koje budu napravljenje u duhu slovenske tradicije izložiti naredne nedelje u Domu kulture. Naravno, sva deca za uspešno preskočenu vatru biće nagrađena slatkišima ̶ kaže Maja Radoman Cvetićanin, direktor Centra za kulturu i umetnost. 

Poslednja nedelja pred veliki post se zove „bela nedelja”, a poslednji dan ove nedelje, „bele” poklade. Zovu se još i velike poklade, završne poklade.

Pokladna maska

Nekada se ova nedelja u srpskim selima obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi uglavnom predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.

Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period Velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija”).

Poklade su narodni praznik Slovena. Njegovi koreni su paganski i u vezi su sa obeležavanjem kulta Sunca i dolaskom proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja Velikog posta uoči Vaskrsa. Proslave poklada su posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja. Poklade se obično proslavljaju pod maskama, poznatim kao karneval.

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

3 × 3 =