Стиже ли Корона у Алексинац и како је спречити?

Ми смо срећна средина што за сада међу нашим суграђанима није и званично забележено присуство корона вируса, нити је код њих лабораторијски дијагностификовано присуство вируса. Али то не значи да их неће бити, пошто постоје озбиљни „кандидати”. А није ни логично да нас потпуно заобиђе.

Зато, што стриктније, као заједница применимо неопходне мере, безболније ћемо проћи ове недаће, које сигурно неће бити без последица. А све што друштво и ми појединачно чинимо је са јединим циљем, да оне буду што мање.

Због централизованих информација, преко Београда, није једноставно стићи до званичних података, па народ се понекад информише неформалним каналима. А то је и експериментално и у пракси доказано, непоуздано. Једна информација која се усмено пренесе од особе до особе доживи такву трансформацију да крајњи њен изглед скоро да је у супротности са њеним изворним значењем.

Зато смо ми покушали да наша сазнања систематизујемо и покушамо да вам пружимо искрену и потпуну информацију. Тачно је да нема званично потврђених заражених грађана општине Алексинац на корона вирус. Али према незваничним сазнањима здравствено стање неколико особа се прати и за сада нису на болничком лечењу и још увек им није урађен тест. Такође, имамо неке индиције да је један становник наше општине примљен на Инфективну клинику у Нишу, и вероватно ће њему бити урађен тест на вирус. Какви ће резултати бити остаје да се види.

Да појаснимо наша незванична сазнања. Четири до пет особа је било упућивано у Ниш на преглед и оне су враћене кући и предузимају се све неопходне мере у таквим случајевима. Недавно је једна особа са територије наше општине задржана на одговарајућој клиници у Нишу, али још није потврђено присуство корона вируса. До сада, колико смо могли да схватимо из доступних информација, тестирају се у већини случајева само особе које су на болничком лечењу и за које има јаких индиција да су „заражене”.

Најављена је промена стратегије и почетак тестирања свих сумњивих. Немамо сазнања када и како ће се то одвијати. Сигурно да није једноставно у пар сати организовати све то. Наравно, ова наша сазнања могу у тренутак да се промене, пошто живот тече и нико не зна када је могућа појава нових особа са одређеним тегобама.

А дотле, шта нам је радити?

Они који имају забрану изласка строго да се придржавају тог ограничења. Ако сте у категорији која се креће и мора да оде у неку набавку, никако не губите време у вођењу непотребних, а у садашњим околностима и опасним по здравље, разговора. Већ држите препоручено растојање и стрпљиво сачекајте да ваш улазак у објекат буде безбедан и за вас и за оне који раде и налазе се у њему. И огромна већина грађана, по ономе што смо могли да видимо приликом краткотрајног боравка у центру града, поштује препоруке и понаша се у складу са овом ситуацијом. Али има и појединаца, а међу њима, нажалост, и млађих и у пуној снази особа, који осим што причају своје догодовштине са терена где су радили последњих месеци, понашају се самоуверено, не носећи ни маске и ни заштитне рукавице, нити, пак, поштују препоручену даљину. Разумљиво да су се зажелели дома и да својим најмилијима од тешко зарађеног новца приуште потрепштине, али и они, и сви ми, морамо да схватимо да нико није потпуно заштићен и безбедан.

Логика обичног смртника попут нас каже, када изолујемо старе и „болешљиве”, нико не зна како ће се вирус понашати и на кога ће кренути. Зато је неопходно да му не дајемо простора да се размахне. За сада сви стручњаци, барем према ономе што се може сазнати од кредибилитетних извора, било да су лекари српски, кинески или европски кажу да једна од најефикаснијих метода смањење друштвених контаката, односно изолација и самоизолација. Зато, морамо да себе дисциплинујемо и да се прилагодимо околностима, па и свету, који после ове недаће неће бити исти, а у којем ћемо живети.

Они који морају да раде, такође, треба да поштују препоруке о понашању у оваквим ситуацијама. И још нешто, поштовање мера, изолације и самоизолације, никако не значи и напуштање солидарности међу људима. Међусобна помоћ је неопходна, али наше понашање мора да буде одговорну и по захтевима тренутка у коме смо. И онда пребродићемо и овај вирус, као што смо у протеклих неколико деценија то чинили са неколико недаћа, да не кажем катастрофа, које смо преживели.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty − 13 =