Сабор фрулаша у Ражњу: Сава свирао и енглеској краљици

У част најпознатијег српског фрулаша у Ражњу, 2. и 3. јула, одржани су ,,Дани Саве Јеремића”, односно 21. Сабор фрулаша и изворног народног стваралаштва. Традиционално, на овој манифестацији која одавно нема такмичарски карактер, наступили су млади фрулаши из целе Србије, а најбројнији су били чланови Културно-уметничког удружења „Копаоничка фрулаˮ из Бруса. Друштво су им чинили поред осталих и Маја Костадиновић из Бољевца, као и домаћи представник Никола Симоновић из КУД-а „Сава Јеремићˮ.

Главно саборско вече, било је у суботу 3. јула, када су наступили најбољи фрулаши Србије, употпунили су и извођачи изворних песама Мерима Његомир и Чеда Марковић. Учеснике је пратио оркестар под управом Бранимира Ђокића.

Чувени фрулаш Сава Јеремић је рођен 1904. у ражањском селу Послону , а преминуо 1989. у Београду, и један је од најзаслужнијих наших стваралаца када је у питању фрула. На то указује и професор Влада Баралић, који је и наступио на Сабору.

− Фрула је стара колико су стари и наши народи. Свирала се она и у давним временима, било је јако пуно фрулаша и пре Саве Јеремића. Наравно пуно њих се бавило фрулом и свирало. У то време се то звало свирало, свирајче. Међутим од Саве Јеремића фрула добија облик музичког инструмента, јер је Сава Јеремић доласком у Радио Београд почео да свира са познатим хармоникашима Радојком и Тинетом Живковићем и фрула постаје штимовани инструмент. Снимајући снимке за Радио Београд, снимајући и старе изворне, традиционалне нумере Сава Јеремић је направио и нека своја ауторска кола и он је једини наш фрулаш који је у то време свирао енглеској краљици, што је велики успех за нашу земљу, што је дало један велики публицитет. Тако да је Сава Јеремић једна велика легенда и мислим да је оставио највећи траг у српској фрулашкој историји ‒ каже овај професор фруле у београдској Музичкој школи „Стеван Стојановић Мокрањацˮ.

И председник општине Ражањ Добрица Стојковић указује на Савин допринос у промовисању српске фруле.

‒ Српску фрулу је у свету први промовисао Сава Јеремић 1953. године, када је освојио прву награду са колом ,,Параћинка” у Ван Голену у Великој Британији у конкуренцији једног Мењухина. Фрула од тада постаје један од најбитнијих инструмената у оркестрима ‒ каже први човек ражањске локалне самоуправе.

Дајана Ђокић из Бруса, сада већ студент економије, годинама наступа на сцени у Ражњу и за њу је гостовање у Савином завичају више од сусрета са срдачним домаћинима који све чине да се учесници осећају као прави чланови фрулашке републике.

− Овај Сабор има ту неку своју магију. Прво, један је од првих који је у низу током лета и тада се први пут после тог неког зимског периода скупе сви фрулаши, па се ту дружимо. И ревијалног је типа, размењујемо и лепе коментаре и музику. Тако да све нађе ту неку своју драж ‒ каже ова чланица удружења „Копаоничка фрулаˮ.

У оквиру дводневног саборовања организована је и XII Ликова колонија, вече фолклора уз учешће културно-уметничких друштава „Сава Јеремићˮ из Ражња и „Димитрије Котуровићˮ из Београда, као и промоција књиге „Божији дарˮ уметника на фрули Владе Баралића из Београда.

Сабор отвара химна Фрулашке Републике Ражањ, која има и своју заставу. На тај начин је дат значај фрули као народном инструменту. Организатори традиционалне дводневне манифестације су Дом културе Ражањ и КУД „Сава Јеремић”, а покровитељ Општина Ражањ.

Више фотографија можете погледати на Фејсбук страници Радио Алексинца.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sixteen − two =