Evropski sud

По правду у Стразбур

Према неким проценама, најмање 80 хиљада радника пропалих друштвених предузећа у Србији потражује своје заостале зараде од државе. У Савезу самосталних синдиката прошле, 2017 године, проценили су да ови радници потражују негде око 350 милиона евра. Синдикат је изнео податак од 82.486 радника, којима су привредни колективи остали дужни за неисплаћене зараде. Ради се о више десетина фирми које су након неуспешних приватизација и реструктурирања отишле, најчешће, у стечај, попут ЕИ Ниш, „Прогреса”, ИМТ-а, „Нитекса” и других. Оваквих неуспешних колектива има у скоро свим градовима, Нишу, Београду, Аранђеловцу, Зрењанину, Краљеву, Крушевцу, Јагодини, Сврљигу и многим другим.

Међу њима су и друштвена предузећа из Алексинца попут Штампарије „7. јули”, Циглане ИГМ Житковац, Трговинског предузећа „Агроколонијал”, Земљорадничке задруге „Поморавље”, Пољопривредно-индустријског комбината „Алексинац”… Радници из ових бивших друштвених предузећа, а њих је према неким проценама више стотина, у намери да наплате заостале плате покушавају да своја права остваре пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

‒ Последњих година већи је број захтева за заштиту људских права пред судом у Стразбуру. Познато вам је да је већи број друштвених предузећа практично или гашен, у стечају или ликвидационом поступку и да запослени иако имају правоснажне и извршне пресуде надлежних судова, тада од Општинског, сада од Основног вишег или Апелационог суда, нису успели да остваре и наплате заостале зараде са припадајућим накнадама из радног односа, нити им је радни стаж уплаћен. По правилнику и пословнику о раду Европског суда за заштиту људских права у Стразбуру, након шест месеци од доношења правоснажне извршне пресуде, уз услов да су сви правни лекови и све правне инстанце Републике Србије искоришћени, постоји могућност сваког појединца незадовољног судским одлукама Републике Србије да своја права заштити пред Европским судом у Стразбуру – каже наш извор.

sud

Према нашим сазнањима, обраћање оштећених радника пред Европским судом за заштиту људских права дало је различите резултате. Има примера где је суд сматрао да је држава Република Србија практично одговорна за рад друштвених предузећа, па је ова европска институција у образложењу неких пресуда констатовала да је држава дала сагласност за формирање друштвеног предузећа, те да је одговорна за последице неуспелог рада, стечаја, ликвидационог поступка или њиховог гашења. Због те одговорности и последице таквог пословања падају на терет буџета Републике Србије, али, пошто се ради о значајним сумама, има скептика који сматрају да та суђења и наплата неће ићи баш лако. У последње време појавиле су се и неке пресуде где Европски суд није баш изричит када говори о одговорности државе у пословању и продаји друштвених предузећа. Неки радници, који су организовано протестовали у Нишу и којима је држава омогућила да као помоћ добију одређена финансијска средства, наду у решење својих проблема, пак, виде у коришћењу приступних фондова Европске Уније. Време ће показати шта ће се све дешавати, али ће очито радници у овом случају имати много потешкоћа да остваре своја судска права, а још једном ће се највероватније показати да је било који послодавац у бољем положају од њих.

grbОвај медијски садржај настао је у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × two =