Обележен бој на Адровцу: Стигли „српски козациˮ али нема амбасадора

Свечаном литургијом у цркви Светe Тројицe, како се то већ годинама ради, започето је данашње обележавање 143. годишњице боја на Горњем Адровцу, у Првом српско-турском рату, 1876. године. Обележавање овог догађаја из наше историје протеклих година углавном се везивало за руске добровољце и погибију пуковника Николаја Николајевича Рајевског, за кога неки наши аутори кажу да је прототип Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењинаˮ. На овом месту страдао је и велики број српских војника, па се с правом приликом обележавања боја помиње и њихова погибија. Овим простором ходао је и војвода Путник, тада капетан прве класе са својим Рудничанима, као и поручник Мишић, касније легедарни војвода.

Како обичаји налажу, свештенство је служило помен палим ратницима и пуковнику Рајевском поред његовог спомен-обележја, а затим је одржана церемонија полагања венаца. Делегацију општине Алексинац предводио је заменик председника општине Чедомир Ракић, а цвеће је положило неколико борачких и патриотских организација, као и пензионери и удружења која негују српско-руско пријатељство. Била је ту и делегација Војске Србије, која је пружила и техничку помоћ у организацији. На обележавање овог догађаја пристигли су и „српски козациˮ, али овог пута не и представници Руске амбасаде у Београду.

Обележавање боја на Горњем Адровцу завршено је пригодним културно – уметничким програмом који су приредили ученици Алексиначке гимназије са професорком Оливером Војиновић.

Многи посетиоци који годинама долазе на обележавање овог догађаја су приметили да је све мање људи, а и високих званичника. Појављују се различита удружења, а међу њима и оно које је поставило „црни споменикˮ, тамо где му естески по многима место није, испред цркве саграђене 1903. године.

И професор руског језика у пензији Василије Стојановић примећује да је сада мање заинтересованих него раније.

‒ У оно време када сам ја био у првом плану, овде су долазиле разне делегације, а сада право да вам кажем, не бих никога хтео да увредим, и не знам зашто се то догађа, али је чињеница да их нема ‒ каже наш саговорник, који о неким дешавањима у последњих неколико година нема баш позитивно мишљење.

Професор Стојановић сматра да новопостављеном споменику није место поред цркве, а да организације које то раде више воде рачуна о сопственој промоцији него о историјском наслеђу.

‒ Ја говорим о тим организацијама које наводно узимају паре из Русије, мада њихови чланови не знају ни једну руску реч, ни једно слово, а праве се неки Руси. Опет дозвољавам себи да кажем да том споменику није место овде. Ово место је већ једном уређено и као такво треба да остане, са првобитним спомеником пуковнику Рајевском који су подигли његови ратни другови и црква коју је подигла његова снаја. Све друго, да не кажем је једно светогрђе. Ово треба да буде заштићено подручје, да се очува она првобитна поставка ‒ категоричан је професор.

‒ То место треба да остане сачувано за будућа поколења, да се тачно зна зашто и чему оно служи. Ради се о томе што су се тим стварима бавили и сада се баве људи који нису довољно стручни. Зато ово је место за историчаре, за професоре историје, за ученике који уче руски ‒ поручио је професор Стојановић на нашу молбу да прокоментарише неколико догађаја који последњих година на неки начин усмеравају простор на адровачком вису.

Више фотографија погледајте на Фејсбук страници Радио Алексинца.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 + 6 =