Свечаном литургијом у цркви Светe Тројицe, како се то већ годинама ради, започето је данашње обележавање 143. годишњице боја на Горњем Адровцу, у Првом српско-турском рату, 1876. године. Обележавање овог догађаја из наше историје протеклих година углавном се везивало за руске добровољце и погибију пуковника Николаја Николајевича Рајевског, за кога неки наши аутори кажу да је прототип Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењинаˮ. На овом месту страдао је и велики број српских војника, па се с правом приликом обележавања боја помиње и њихова погибија. Овим простором ходао је и војвода Путник, тада капетан прве класе са својим Рудничанима, као и поручник Мишић, касније легедарни војвода.
Како обичаји налажу, свештенство је служило помен палим ратницима и пуковнику Рајевском поред његовог спомен-обележја, а затим је одржана церемонија полагања венаца. Делегацију општине Алексинац предводио је заменик председника општине Чедомир Ракић, а цвеће је положило неколико борачких и патриотских организација, као и пензионери и удружења која негују српско-руско пријатељство. Била је ту и делегација Војске Србије, која је пружила и техничку помоћ у организацији. На обележавање овог догађаја пристигли су и „српски козациˮ, али овог пута не и представници Руске амбасаде у Београду.
Обележавање боја на Горњем Адровцу завршено је пригодним културно – уметничким програмом који су приредили ученици Алексиначке гимназије са професорком Оливером Војиновић.
Многи посетиоци који годинама долазе на обележавање овог догађаја су приметили да је све мање људи, а и високих званичника. Појављују се различита удружења, а међу њима и оно које је поставило „црни споменикˮ, тамо где му естески по многима место није, испред цркве саграђене 1903. године.
И професор руског језика у пензији Василије Стојановић примећује да је сада мање заинтересованих него раније.
‒ У оно време када сам ја био у првом плану, овде су долазиле разне делегације, а сада право да вам кажем, не бих никога хтео да увредим, и не знам зашто се то догађа, али је чињеница да их нема ‒ каже наш саговорник, који о неким дешавањима у последњих неколико година нема баш позитивно мишљење.
Професор Стојановић сматра да новопостављеном споменику није место поред цркве, а да организације које то раде више воде рачуна о сопственој промоцији него о историјском наслеђу.
‒ Ја говорим о тим организацијама које наводно узимају паре из Русије, мада њихови чланови не знају ни једну руску реч, ни једно слово, а праве се неки Руси. Опет дозвољавам себи да кажем да том споменику није место овде. Ово место је већ једном уређено и као такво треба да остане, са првобитним спомеником пуковнику Рајевском који су подигли његови ратни другови и црква коју је подигла његова снаја. Све друго, да не кажем је једно светогрђе. Ово треба да буде заштићено подручје, да се очува она првобитна поставка ‒ категоричан је професор.
‒ То место треба да остане сачувано за будућа поколења, да се тачно зна зашто и чему оно служи. Ради се о томе што су се тим стварима бавили и сада се баве људи који нису довољно стручни. Зато ово је место за историчаре, за професоре историје, за ученике који уче руски ‒ поручио је професор Стојановић на нашу молбу да прокоментарише неколико догађаја који последњих година на неки начин усмеравају простор на адровачком вису.
Више фотографија погледајте на Фејсбук страници Радио Алексинца.