makedonski Dnevnik

Jednodnevni boravak u Makedoniji: Mir važniji od politike, kako ga očuvati

Makedoniju ovih dana osim što muče uobičajni problemi za ovdašnje prostore, poput nezaposlenosti, siromaštva, odlaska mladih i slično, dodatno iritiraju postizborni događaji zbog toga što još nije rešeno koja će koalicija vladati naredne četiri godine. Nakon razgovora sa građanima, shvatite da u vazduhu visi pitanje šta donosi sutra. U jednom su svi saglasni, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju: „Samo da je mir – da ne bude rata“. Pokušavajuću da što više saznam šta to naše komšije toliko muči da se politički dele po partijskoj i nacionalnoj pripadnosti, prelistavam jednu od najtiražnijih dnevnih novina, skopski „Dnevnik“. U tekstu slobodnog prevoda „Zloupotrebljavaju i prvake da nađu 35 odsto Albanaca u Makedoniji“ u kome moj kolega sa fakulteta Branko Đorđevski, poznati makedonski novinar, uz pomoć svojih sagovornika, objašnjava sporenja oko prebrojavanja po nacionalnoj pripadnosti.

makedonski Dnevnik
Sa brojkom od 35 procenata, prvi je u javnosti, kako navodi ovaj list, 2014. godine izašao tadašnji ministar obrazovanja Abdulakim Ademi, izjavivši da su „među 30 i 35 odsto upisanih prvaka etnički Albanci“. Tako se počelo, a došlo se do izjave premijera Albanije Edija Rame francuskoj televiziji: „U Makedoniji nema albanske manjine, ima albanski entitet, ima više od 35 odsto Albanaca u Makedoniji“. Ako bi se ove tvrdnje prihvatile, onda bi udeo albanskog stanovništvo u zemlji za petnaestak godina narastao za 10 procenata. Po poslednjem popisu iz 2002. godine, u Makedoniji je živelo 2.022.547 stanovnika, od kojih su 65 procenata Makedonci, 25,17 Albanci, 3,85 Turci, 2,66 Romi i 1,78 procenata Srbi i druge manjinske zajednice. Popisa nema već duže vreme, koliko sam razumeo, jer nema dogovora po kojim kriterijumima će on biti obavljen. Ovdašnji eksperti za statistiku kažu da srednje generacije onih koje su više od godinu dana van zemlje ne treba da uđu u ukupan broj stanovnika. Oni kažu da se broj novorođene dece i broj onih mališana koji pođu u prvi razred razlikuje, što pokazuje da svake godine značajan broj stanovnika napušta Makedoniju, pa je neprihvatljivo da se procena populacije Albanaca u zemlji zasniva na broju prvaka po nacionalnoj pripadnosti. Trn u oku je i Tiranska deklaracija kojom navodno Albanci definišu strategiju o stvaranju jedinstvene države na Balkanu.

Ta Dekleracija je opravdanje koaliciji VMRO-DPMNE na čelu sa Nikolom Grujevskim, koja je na izborima dobila tesnu većinu, ali nije uspela da postigne dogovor sa vodećim albanskim partijama radi formiranje vlade, da od partijskog kolege, predsednika države Đorđa Ivanova, zatraži da ne da mandat opozicionom lideru Zoranu Zaevu iz SDSM koji je uspeo da napravi kolicioni dogovor sa albanskim liderima u Makedoniji. Sam predsednik Ivanov je i u intervju za Hrvatsku televiziju rekao: „Tiranska platforma je pretfaza za stvaranje treće Albanske države“ (pošto je Makedonija priznala samoproglašenu državu Kosovo, primedba autora), a list „Dnevnik“ donosi i intervju sa nekadašnjim ambasadorom Austrije u nekoliko zemalja na ovdašnjim prostorima Haraldom Kočijem koji poručuje „Ako prinude Ivanova da popusti, multietnička Makedonija podeliće se“, misleći valjda na pritiske administracije Evropske unije i zahteve opozicionog lidera Zaeva.

Deo građana se u večernjim satima već duže vreme okuplja na protestu koji se zalaže za jedinstvenu Makedoniju, dajući podršku stavu predsednika Ivanova da ne poveri mandat Zaevu koji je uspeo da se dogovori sa Albancima. U pomenutoj novini nema stavova onih koji bi da formiraju vladu, ali jedan moj sagovornik, koji je očigledno pristalica opozicije kaže „ da je nedavanje mandata Zaevu borba vladajuće elite da zadrži privelegije koje donosi vlast“. Po njegovoj tvrdnji, bez glasova partije VMRO nema ni promene Ustava, pa je nemoguće da većina koja želi da preuzme vođenje zemlje može od nje da napravi konfederaciju“. Tako da svako ima svoju istinu.
U tako podeljenom društvu, satira dođe kao relaksacija odnosa, pa najava u kulturnoj rubrici da u Skoplju počinje pozorišni festival „Lica bez maske“ satiričnom predstavom ansambla iz Prištine „Kosovo će večeras ući u Evropsku uniju umesto Velike Britanije“ ili u orginalu „Kosovo večerva će vleze vo Evropskata Unija, na mestoto Velika Britanija“ kao da odslikava našu komičnu stvarnost.
Da se na ovim prostorima stvari ne menjaju tako lako dokazuju i ove podele u društvu , a i naš utisak dok smo šetali Kumanovom da su Srbi ovde dobrodošli i da uživaju respekt ženskog dela populacije. Kumanovčani znaju za sebe da kažu da su oni pre svega Kumanovčani, a onda pripadnici određenih nacionalnosti. Većinski deo stanovništva uz sve svakodnevne probleme sprema se da u prazničnom raspoloženju dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, odnosno kako oni kažu Veligdan.

Pa neka je sa srećom.

Ninoslav Miljković

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

17 − six =