У организацији Библиотеке „Вук Караџић” и Центра за културу и уметност, синоћ је у Дому омладине одржано предавање под називом „Ходочашће на Крф”. О овој теми говорио је Љубомир Сарамандић, кустос музеја „Српска кућа” на Крфу, који скоро две деценије посетиоцима говори о голготи Срба, који су давне 1916. године пешице прешли Албанију и искрцали се на острво. 
‒ Реченица која је вероватно најчешће цитирана, изговорена је давне 1918. године, дакле пре једног века, од стране тадашњег српског митрополита Димитрија, да ће Крф једног дана бити српски Јерусалим, својеврсно збориште нових срећних генерација захвалних српских потомака. Највеће задовољство посла који обављам јесте моје субјективно уверење да је ова реченица после једног века постала реалност. У последње скоро две деценије број посетилаца се готово удесетостручио. Посетом „Српској кући”, острву Виду и другим споменицима и светињама на Крфу, готово сваки српски туриста постаје и нека врста ходочасника ‒ наглашава Сарамандић, али и наводи да се од 2009. године, нажалост, број школских екскурзија драстично смањио. Прошле године било их је тек неколико, а остали ђаци су, вероватно привучени неким новим дестинацијама, кренули пут западне и средње Европе.
Љубомир Сарамандић је до сада написао три књиге „Тамо далеко”, „Ходочашће на Крф” и „Све је овде легенда”. Уз то, учествовао је и као стручни консултант и сарадник на сценаријима у неколико филмских пројеката („Где цвета лимун жут”, „У почетку беше реч”, „Плава гробница”).