Нову књигу поезије „Одрон светлости“ Братислав Р. Милановић представио је и у свом Алексинцу. Најновија збирка заједничко је издање реномиране Српске књижевне задруге и алексиначког Центра за културу и уметност. Милановић је аутор десетак веома запажених и вишеструко награђиваних књига, заступљен је у више антологија српске поезије објављених на три континента и добитник Националног признања за допринос српској култури.
Према речима уредника у СКЗ Драгана Лакићевића, Милановић је већ првом књигом „Јелен у прозору“ (1975) показао да је по стилу, мотивима, интонацији, особен и аутентичан песник чија се поезија не може препричати, али да се тек пажљивим читањем поступно отвара њена суштина, појављују значења, осветљава тајанственост.
– Нова књига ‘Одрон светлости’ изражава посебну песникову зрелост, а зрели песници у нас, у ово време, воле аутoпоетичке излете и мотиве. Библијски мотиви чине честе оквире нових песама које су интелектуални путопис кроз анимацију знаменитих сцена светске књижевности – рекао је Лакићевић.
Говорећи на представљању књиге, Иван Матејевић је истакао да нас Милановић води из циклуса у циклус динамично, као брзим променама места путника који тражи животна решења и разрешења.
Објашњавајући због чега су му митски и библијски мотиви оквири многих песама, Милановић каже да је читава наша цивилизација настала на тим митовима и да ми од тога не можемо да се одвојимо колико год технолошка цивилизација непредовала и ишла даље.
– У суштини, мисао човекова се није одмакла од тих великих питања о постанку људског бића, које је у суштини крхко,о томе зашто је живот краткотрајан, да ли постоји некаква сила у космосу која поред свега регулише и наше животе. Цивилизација иде напред, преклапа се, котрља се, урушава се, па онда настаје изнова, али та питања остају. Заувек остају и људске емоције. Љубав остаје, мржња остаје – појаснио је Милановић и нагласио да ми, без обзира што пресвлачимо одела, испод одела остајемо исти од како цивилизација траје.