Далибор Радичевић је за народног посланика изабран 2014. на листи Срспке напредне странке, а мандат му је потврђен и након избора 2016. године. По струци је дипломирани инжењер машинства и са породицом живи у селу Трњану. Члан је скупштинског Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, заменик члана Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду и члан скупштинског пододбора за пољопривреду за маргинална и неразвијена подручја. Радичевић је тренутно и једини посланик са територије општине Алексинац, па смо у разговору за АЛ новине претежно говорили о значају и улози народног представника у највишем законодавном телу Србије.
Упућени сте у пољопривреду и у слободно време се аматерски бавите том делатношћу, како Ви, као представник републичког Парламента,, видите развој пољопривреде на подручју општине Алексинац и шта треба учинити да она у нашем крају буде макар на нивоу од пре тридесетак година?
У праву сте. У слободно време аматерски се бавим и пољопривредом. Општина Алексинац има изузетно квалитетно пољопривредно земљиште. У долини Јужне Мораве не успева само оно што не посадите или не посејете. Део општине са већом надморском висином је погодан за воћарство и сточарство. Нажалост, пољопривреда у нашој општини није на завидном нивоу и поред тога што имамо све услове. Некада смо били познати као повртарски крај, а данас једва можете да нађете парцелу у којој је засађено поврће. Уситњене парцеле, застарели начин обраде земљишта, застарела механизација, лош одабир садног материјала, само су неки од разлога зашто наши пољопривредници нису конкурентни на тржишту. Пољопривредници у нашем крају морају да промене начин размишљања, да се едукују и да се удруже, тј да формирају задруге како би могли да постану конкурентни. Проблем је и у томе што ја, као неко ко се не бави професионално пољопривредом, спадам у групу средњих пољопривредних произвођача. Заједно са мојом породицом обрађујем око 5,5 хектара земље и то нам доноси неку добит. Поред хране коју производимо за сопствене потребе, увек имамо и вишак који продајемо. Добро знам колико је потребно уложити и пара и труда да би се нешто исплатило у пољопривредној производњи. И држава и општина одвајају значајна средства за подстицаје у пољопривреди. Нажалост, та средства се више користе као помоћ за преживљавање, а не превасходно за унапређење производње. Једна од значајних инвестиција која нас очекују у наредном периоду је и систем за наводњавање на десној обали Мораве. То је нешто што је и тадашњи премијер, а садашњи председник Републике, господин Вучић обећао на предизборном митингу у Алексинцу. Многи и данас не верују да ће се овај пројекат реализовати, али Српска напредна странка као носилац власти није неко ко само обећава, већ своја обећања и испуњава. Бедем на левој обали Јужне Мораве, који ће убрзо бити завршен, у значајној мери ће утицати и на пољопривреду у том делу општине. У следећих пар недеља ће нам бити доступна и средства из ИПАРД фондова. То је још један разлог да се као произвођачи удружимо, јер као појединци ни та средства нећемо моћи да користимо. Пољопривреда и пољопривредници у наредном периоду могу да очекују боље дане. Потребно је да се сви они којима је пољопривреда примарна делатност активно укључе и да и сами дају предлоге шта треба унапредити. Добар пример за то је Удружење пчелара СПОС чији председник је наш суграђанин.
Цео интервју прочитајте у новогодишњем броју АЛ новина:
Mislim da su reci poslanika nesto na sta poljoprivrednici nase opstine trebaju obratiti oaznju i slediti uputstva. Rezultati nece izostati.