Драган Петровић Пеле важи за глумца који ретко даје интервјуе, па су га вероватно због тога београдски новинари назвали бегунцем од јавности. Ипак, иако важи за неког ко не воли превише да се експонира, његове улоге се памте, чак и оне споредне. Студирао је на класи са великим именима српског глумишта Драганом Бјелогрлићем, Весном Тривалић и Мандом, а са Факултета драмских уметности извео је генерацију младих глумаца која обећава у којој су, између осталих, Милош Биковић, Јелисавета Орашанин, Нина Јанковић и Иван Михаиловић. Ове јесени на Фесивалу првоизведених представа гледали смо га у комаду Душана Ковачевића „Хипоназа једне љубави”, а лик војног лекара кога тумачи изнео је, рекло би се, на себи својствен начин, са лакоћом и без грешке.
Захтевна улога, добра игра, публика одушевљена. Да ли сте очекивали такав пријем у Алексинцу?
Па очекивао сам, наравно. Публика мање-више свуда слично реагује, мале су разлике у реакцији на глумачку игру и, пре свега, на Душков текст. Дакле, апсолутно није било разлога да овде публика реагује битно другачије од осталих.
Цео интервју прочитајте у АЛ новинама: