У Алексинцу је од малих богиња тренутно оболело 11 особа, док се две и даље воде као сумњиве, а надлежни кажу да је ово само почетак ширења болести, јер се у наредним данима очекује веће обољевање лица која су била у контакту са зараженима. Према речима директора Дома здравља у Алексинцу др Родољуба Живадиновића епидемија се буквално прелила из Ниша, где има преко сто оболелих.
‒ Први случајеви који су се појавили, практично су дошли из контакта са оболелима у Нишу, чак из контаката на Дечјој интерној клиници где је проглашена епидемија пре извесног времена. Углавном се код оболелих ради о невакцинисаним, некомплетно вакцинисаним или, пак, особама без података о вакцинацији, па се претпоставља да нису ни вакцинисани. Од ових 11, имамо и три особе које јесу комплетно вакцинисане, али дешава се и то, тачније постоји могућност да особа не да адекватан имуни одговор на вакцину из различитих разлога, па не створи имунитет. Једноставно вакцина, као што је познато, штити 99% вакцинисаних, никада не може да заштити апсолутно све – каже др Живадиновић и додаје да ова вакцина спада у једну од бољих јер је присутан веома висок проценат позитивних одговора.
Морбиле се веома лако и брзо шире и највећи проблем код сузбијања болести је у томе што се инфекција углавном преноси током периода инкубације, када нема видљивих симптома болести.
‒ Ви сте инфективни у последњој трећини инкубације. Инкубација траје веома фиксно, неких 10 до 11 дана, ни мање ни више. Значи, управо толико прође од тренутка када сте добили вирус до појаве првих симптома, и у последњој трећини тог периода можете да заразите друге и неколико дана након појаве симптома. Нажалост, не могу људима дати савет који би они волели да чују јер је обољење веома заразно и не можете знати када са неким разговарате да ли је он можда у инкубацији или није, то је једноставно немогуће. Наравно, треба избегавати контакт са оболелима, али је свакако права превенција вакцинација. Проблем су и они који нису комплетно вакцинисани јер ако приме само једну дозу, а не приме другу, имунитет траје отприлике неких седам до десет година, не дуже од тога. Тек са примањем друге дозе добијате један дуготрајнији имунитет који је врло често и доживотан – објашњава наш саговорник.
Међу оболелима из осам алексиначких насеља, поред деце, велики број пацијената је узраста између 26 и 36 година, а у Нишу је регистровано присуство морбила и код осамдесетогодишњака. Вакцинисање ММР вакцином законски је обавезно до 14 године, али с обзиром да је реч о болести која не бира годиште, заштиту све чешће траже и одрасли.
‒ Одрасли нису покривени оним системом вакцинисања којим су покривена деца. Тако да сви који су старији од 14 година могу да приме вакцину ако је нађу негде у продаји и ми, као одсек за епидемиологију, наравно стојимо на располагању. То је вакцина Priorix и најмањи је проблем да је добијете. Проблем је ако не нађете вакцину, а желите да се вакцинишете. Немам података у овом тренутку да ли је негде у нашем региону има. Претходних година је било, али распитаћемо се јер има доста заинтересованих и то је вакцина која се може давати старијима од 14 година.
| Велика епидемија малих богиња
Др Живадиновић подсетио је на епидемију малих богиња која се у суседној Бугарској појавила крајем 2010. године. ‒ Тамо је било 20.000 оболелих. Управо зато што у периоду транзиције Бугарска није вакцинисала децу онако како треба. Био је мали обухват и наравно дошло је до великих проблема и смртних случајева, нажалост. Болест као болест није тако страшна и код огромне већине људи прође без већих проблема и компликација ‒ каже наш саговорник. |
|---|
Они који сада приме вакцину потпуну заштиту добиће након најмање две недеље, објашњава доктор Живадиновић. Период стварања антитела варира од особе до особе, али ако у међувремену дође до инфекције обољење ће проћи много лакше и са мање проблема.
‒ Препорука је да се вакцинисање сада обави јер ова епидемија неће тако брзо да стане, то је сигурно. Апелујем на родитеље да не слушају квазистручњаке, којих највише има на интернету, али које смо имали прилике да чујемо и на националним телевизијама, што је по мени трагично. Зато на крају имамо ситуацију да добар проценат деце није вакцинисан – каже наш саговорник и додаје да у овом тренутку нико не може да прогнозира колике ће размере имати ова епидемија, али да је извесно да ће се она ширити.
Познато је да мале богиње могу изазвати и озбиљне компликације, углавном код пацијената код којих је присутна и нека друга дијагноза. Како ће ко реаговати зависи од више фактора, а процене су да један од хиљаду заражених претрпи веће последице.
‒ Управо због тога је давно уведена заштита и сећам се када сам био на факултету учили смо да је врло близу период када ћемо вирус који изазива ово обољење уништити. Након тога је дошла криза, проблеми, дошао је антивакцинални лоби и уместо да склонимо ту болест, као што смо учинили са великим богињама, које су ерадициране, значи не постоје више на планети, нажалост, имамо ситуацију да проглашавамо епидемију морбила у 21. веку – закључује доктор Живадиновић.
Тренутно су морбилама заражени пацијенти из Алексинца, Тешице, Липовца, Грејача, Алексиначког Рудника, Радевца, Моравца и Житковца, а два дана након проглашења епидемије није било озбиљнијих промена. Како ће се ситуација даље одвијати скоро је неизвесно, оно што је сигурно, они који су већ прележали морбиле не треба да страхују јер имају доживотни имунитет од ове болести.
Симптоми болести
Болест малих богиња протиче кроз три фазе. Почетак је тзв. катарлани стадијум, који траје три до четири дана и одликује се променама на слузокожи коњуктива, носа, нижих делова дисајних путева. Температура постепено расте, болесник је јако малаксао, уморан, нерасположен и временом губи апетит.
При крају тог периода тегобе се појачавају, јављају се неки специфични знаци болести и када дође до осипног стадијума, непосредно пре њега настаје краткотрајно побољшање овог претходног стадијума, а затим нагло погоршање са порастом телесне температуре и бројним општим знацима болести и наравно, оспа. То је оно што сви виде и водећи клинички симптом. Има врло специфичан начин појављивања, креће се практично одозго надоле, односно од главе према доњим партијама тела све до стопала. Код неких особа се не појави на свим местима, а код других може да захвати цело тело.
Температура се креће од 38 до 39 степени. Болесник је уморан, адинамичан, очи су сузне са појавом коњуктивитиса, а лице зажарено и често се у пракси описује као „плачна маска”. После пет, шест дана осипног стадијума долази последњи стадијум – стадијум опоравка. Оспа се лагано повлачи, на местима оспе се јавља пролазна хиперпигментација и перутање коже. Овај последњи стадијум траје четири до пет дана.