На шестом Фестивалу првоизведених представа Повељу за допринос савременој српској драми добила је позната и призната редитељка, драмска и прозна списатељица, председница српског Пен центра и професорка Академије уметности Вида Огњеновић. Иако мотиве за своје драме често проналази у оквирима националне историје или митологије, ова уметница надилази друштвено-историјски контекст и нуди оригиналне уметничке творевине, признате и препознате у сваком времену, па и у овом нашем. Фестивал првоизведених представа у Алексинцу затворила је њена представа „Виза”, коју су у част награђених извели студенти са Факултета савремене уметности у Београду. Вида Огњеновић је за „АЛ новине” говорила о уметности и полици, актуелном стању у позоришту, миграцијама, има ли у овој земљи будућности за младе људе…
У свом обраћању алексиначкој публици парафразирали сте Шекспиров цитат да је позориште огледало живота и додали да смо ми, плашећи се истине која се у њима може видети, сва огледала већ разбили. Јесмо ли заиста почели да се заваравамо и пристали на искривљену слику друштва и нас самих?
‒ Ми смо многа огледала ‘потрошили’ покушавајући да опонашамо живот и покушавајући да натерамо живот да погледа своје право лице, без завеса, без шминке. Врло често су та огледала била разбијана зато што је лице било ружно, а није хтело то да призна, тражило је боље и, не тачније, али по њега пријатније огледало. Али позориште је све то преживело и, што је најважније, гледаоци су остали верни правом позоришту и радије се огледају у правом позоришту него у оном забавном, нацифраном, пренашминканом и површном.
Већина представа на овом Фестивалу је друштвено ангажована и тиче се савременог тренутка, указује на озбиљност ситуације и покушава да, на неки начин, гледаоце натера на размишљање. Међутим, чини се да јавност никад није била незаинтересованија за овакве теме. Зашто смо постали имуни на то и у којој мери позориште губи битку са таблоидима и ријалити шоуима који нас бомбардују са телевизија са националном фреквенцијом?
‒ Мислим да се таблоиди отимају о јавност, отимају се са позориштем за пажњу јавности, грађана, читалаца… Ја не верујем да су таблоиди победили, и то је површни закључак. Они, можда, победе на један дан, јер их више људи прочита због скандалозних рубрика или због напада на људе. Међутим, онда кад морају да плате одштету зато што су неосновано вређали људе, измишљали и лагали, јер су њихове новости углавном лажне новости, што је сада и у свету тренд, онда не пишу о себи, онда ћуте. Позориште је ту да каже кад је то било или није било, како се шире лажне вести и које су праве вести. Додуше, не би требало позориште сматрати неком врстом зидних новина или таблоида, које се стално треба бавити неком врстом скандалозних појава. Напротив, позориште има далеко снажније и, да кажем, дубље идеје и разлоге постојања.
Цео интервју прочитајте у АЛ новинама: