Алексиначка породица Кнезмилојковић је од средине 19. па до половине 20. века била врло значајна не само у Алексинцу, већ и у читавој Србији. Ова имућна породице изнедрила је више знаменитих личности о којима се доста зна, али о животу Добриле Главинић Кнезмилојковић више се чуло током скорашње изложбе фотографија и промоције књиге аутора Александра Никезића.
Ово је била прилика да се овдашња публика боље упозна са ликом и делом ове знамените новинарке, друштвене и хуманитарне раднице, која вуче порекло од чувеног нахијског кнеза и судије Кнез-Милојка из Алексинца. О књизи су поред самог аутора говорили и рецензенти др Љубинка Шкодрић и Зоран Стевановић.
Како је овом приликом рекао сам аутор, материјал за ову књигу и изложбу нашао је у Историјском архиву Београда, али исто и у фонду Завичајног музеја који је ову архивску грађу откупио пре десетак година. Након обраде ово је била прилика да се види и чује нешто више о животу Добриле Главинић Кнезмилојковић.
− Најзанимљивији је то да је она била, иако не професионалан новинар, врло плодна новинарка. Има преко 400 објављених чланака и углавном се бавила питањима еманципације жена и женским проблемима, залагала се за што бољу социјалну заштиту угрожених жена пре свега тако да је по мени можда то било интересантно о њој рећи и о њој сазнати јер иако није била феминисткиња у правом смислу те речи опет је овај покушавала и радила на унапређењу статуса жене прошлог века− рекао је Никезић.
Иначе, Добрила Главинић Кнезмилојковић рођена је 1900. године. Основну школу завршила је у Београду, а гимназију у Швајцарској. Током свог радног века била је секретар друштва „Књегиња Љубица“, а оснивач је и друштва „Књегиња Љубица“ у Алексинцу. Била је уредник многих наших угледних листова. Међу њима су и часописи: „Жена и свет“, Женски свет“, „Илустроване новине“, као и дневни листови „Правда“ и „Време“. Умрла је 1987. године у Београду где је и сахрањена.