Завеса на овогодишњи позоришни Фестивал првоизведених представа, који се ове године по 12. пут одржао у Алексинцу, је синоћ у Дому културе спуштена. Међу последњима који су синоћ напустили ово здање су били волонтери. Они су шест вечери узастопно први долазили, а последњи одлазили са Фестивала трудећи се да својим доприносом ову светковину позоришне уметности учине што успешнијом. И општа је оцена да је њихова улога у целокупној организацији манифестације била значајна.
Волонтери су били углавном млади људи или барем они који су се осећали младима и та енергија коју су они давали у организационом и промотивном смислу је била више него за поштовање. И то су посетиоци ове смотре, осим ретких изузетака, препознавали и поштовали.
Са некима од волонтера смо разговарали желећи да сазнамо какво је њихово виђење фестивала, њихове улоге у томе и шта их покреће да буду волонтери. Милица Костић истиче другарство и разумевање које је владало у екипи волонтера док су обављали своје задатке.
‒ Зближили смо се још више, то ми је драго. Било је супер сарађивати са осталим колегама. Није ми први пут да волонтирам, ово је друга или трећа година. Ово ми веома значи, подстиче још више то неко самопоуздање и просто добија се још већа воља да се настави са тим ‒ каже наша саговорница уз обећање да ћемо је и наредне године виђати на овој позицији.
Петра Илић, такође, износећи утиске најпре констатује да јој је учешће у раду волонтерске екипе изузетно пријало, много више него што је очекивала. Међутим, за њу је дефинитивно најснажнији утисак који носи са фестивала квалитет изведених представа.
‒ Ја сам волонтирала на другим фестивалима попут Нишвила и сада сам заправо ускочила да помогнем другарици за волонтирање. Одличан је осећај стварно. Ја као особа лично много волим да помажем. Волонтирање, односно помагање испуњава ме срећом и омогућава ми да успут покупим нова знања и нова искуства – са осмехом и заражавајућим ентузијазмом Петра нам износи утиске.
Андреи Котник Драганић је ово први фестивал да учествује као волонтер и као гледалац и одушевљена је са организацијом, са представама и са гостима.
‒ Надам се да ћемо опет да сарађујемо наредних година када је у питању фестивал. Одлична је била сарадња, са некима од волонтера сам као колега сарађивала на сцени, а са овима са којима сам се први пут срела стекла сам утисак да су супер деца и да су дивна, иако су доста млађи од мене – истиче Андреа уз напомену да је била најстарији волонтер, што се на местима где се појављивала није примећивало ни у изгледу, а што је важније ни у раду.
Волонтер Душан Милосављевић се бави и глумом, па су многи наши суграђани већ знали ко је он, пошто су га гледали на овдашњој сцени. Душан најављује да ће волонтерски помагати фестивал и следеће године пошто је задовољан оним што су као тим постигли.
‒ Највећи утисак по мени је тај што је свака представа понаособ донела неку своју поруку која и има своје значење. А што се тиче само волонтирања са свим овим дивним људима сам пријатељ, добро их знам, тако да све што смо радили ових дана за мене је ново искуство. Лепе представе, добри људи, добри глумци. Све је то једно велико и дивно искуство ‒ казао нам је овај младић који је и глумац аматер.
Алекса Паовић је у том складном волонтерском тиму био лице које је координира са организаторима и разрешава одређене ситуације које су биле у делокругу њиховог рада и одговорности.
‒ Тим је беспрекорно функционисао, то су млади и амбициозни људи које сам веома пажљиво пробрао. Већина њих су глумци, али ту су и неки нови људи, средњошколци и они су обављали своје послове веома лепо. Пре свега, неке волонтере сам први пут упознао, пошто сам добио препоруку од професорке из средње школе, тако да тек сада сам их упознао и то је то најлепше, искуство, што доносе нова познанства. Све ове представе сам први пут гледао, тако да је то још један упечатљив доживљај са фестивала ‒ видно задовољан Алекса започиње своју причу о овогодишњем учешћу волонтерске екипе.
Он као и његове колеге не доводе уопште у сумњу да ћемо их виђати следеће године на ПИП- у као волонтере и поручују својим вршњацима, али и старијим суграђанима да посећују што чешће догађаје које организује Дом културе, пре свега представе, јер је битно задржати све те културне садржаје. Они су битни за нас саме и наш град.