Значајан део општине Алексинац је равничарски терен погодан за коришћење бицикла као превозног средства. И поред те чињенице, све је мањи број наших суграђана који у граду и ван њега преваљују раздаљињу овим двоточкашем. Један од изузетака је Владимир Никодијевић, саветник у Општинској управи за заштиту животне средине. Еколог, не само по функцији, већ и по опредељењу. Може се видети да он свакодневно, чак и зими, када временски услови дозвољавају, на посао долази и са истог одлази бициклом.
Владимир – Влада еколог, како га у граду најчешће знамо, са бициклом се почео дружити од ране младости и остао јој је веран до данашњих дана из више разлога. У тинејџерским и каснијим младалачким данима наш саговорник, који је тада живео у Житковцу, бицикл је користио за градске изласке нарочито када у каснијим ноћним сатима није било јавног превоза. Бицикл му је тада добродошао и за одлазак на баскет туре. „Када се изгуби на баскету не чека се следећа тура, већ на бицикл, па у сусдно место где ћете пре доћи на ред”, прича нам Никодијевић.
Од тада, увек када може, ауто остави у гаражу, а бицикл му буде први избор. Ту је и еколошки моменат. Аутомобили загађују ваздух. И сам посао нашег саговорника подразумева његово одговорно понашање када је у питању заштита животне средине.
– Град није велики и јако је згодан за употребу бицикла. Нема места у граду до ког се за десетак минута бициклом не може стићи. Чак је и територија општине прилично повољна за вожњу бицикла. До најудаљенијих села може да се стигне за пола сата и да се на тај начин избегне градска гужва. Погодно је, рецимо, суботом приликом одласка на пијацу, могу више пута да се вратим, када има потребе и довезем ствари кући. А овако би аутомобилом имао проблем проналаска места за паркирање – каже Никодијевић.
Бицикл непопуларан и због небезбедности
На наше питање зашто нема више бициклиста у нашој општини, Владимир наводи неколико разлога. Његова претпоставка је и њихова безбедност у саобраћају и као пример наводи најфреквентнију саобраћајницу од Алексинца до Житковца, коју је он у младости често користио. Она је након реконструкције сређена за аутомобиле, али без пешачких и бициклистичких стаза, уз дозвољену максималну брзину од 80 километара на час. Протеклих деценија на том путу је страдало више бициклиста и пешака, што указују, наш саговорник нас подсећа, и спомен-обележја поред саобраћајнице.
Никодијевић као други фактор, који није ишао наруку популаризацији бицикла, наводи и дугогодишњи тренд популарности аутомобила и вожња њиме због ниске цене горива. Та се ситуација, напомиње овај еколог, мења када је у питању количина новца коју треба издвојити за деривате, а да ли ће нас то приморати да више користимо алтернативна средства попут бицикала остаје да се види.
Здравствени аспект вожње бицикла никако се не сме заборавити. Владимир је тога свестан, па нам каже да нема времена да се бави рекреацијом и неким спортом и управо та вожња замењује неопходне физичке активности.
И поред наведених предности поседовања бицикла, њихови власници ипак нису баш безбрижни. Пример нашег саговорника то потврђује, када је нешто бољи бицикл са којим је долазио на посао, запао за око неком крадљивцу. Тада је одлучио да испред општинске зграде док је на послу оставља обичног јефтинијег, а тиме и безбеднијег, двоточкаша.
Амстердам као узор
Никодијевић каже да је, колико се сећа, било разних иницијатива за успостављање бициклистичких стаза, пре свега, на путу Алексинац – Житковац, али и на другим деоницама у граду.
– Није ми познато да је било шта од тога реализовано. Са друге стране што се тиче самог центра града, не видим да постоје неки технички услови да се тако нешто изведе с обзиром да је град у котлини сабијен и настајао је стихијски. Тако да, када причамо о загађењу, људима су прозори на метар од саобраћајница и тако даље. Не видим простор ни за неке заштитне баријере у смислу заштите од буке или зашите ваздуха, а камоли за успостављање бициклистике стазе. Изузев, да се она нађе на самом коловозу, што би опет, с обзиром да то нису велике саобраћајнице са много трака вероватно стварало проблеме приликом њиховог коришћења. Оне би морале да буду мултифункционалне, што може да буде опасније него када их нема – објашњава наш саговорник.
Његов предлог је да се комплетан центар града, попут Амстердама, затвори за саобраћај моторних возила. Како објашњава, бар у овим главним улицама, али уз могућност да се и аутомоболски саобраћај несметано одвија. Да тај простор буде од неких 200-300 метара у пречнику.
– Претпостављам да би вероватно изазвао негодовање код многих који су навикнути на коришћење моторних возила. Али, у погледу здравља, безбедности саобраћаја деце, мислим да би то било једино изводљиво решење у нашим условима у Алексинцу – предлаже Никодијевић, свестан и сам да ова идеја не може брзо да заживи у нашим условима.
Он наводи како у Амстерадаму бициклисти имају предност и у делу града где „владају” аутомобили. И сам писац ових редова имао је прилику да се на студијском путовању, још 2013. године, увери у снагу тамошњих бициклиста. Удружења су им толико јака да градоначелник ни једну важнију одлуку не може да донесе ако је она у супротности са интересима бициклиста. А и возачи атумобила када наиђу на бициклисту постају толико пажљиви и поштују прописе као да су видели самог „ђавола”. Сигурно да су наше генерације далеко од таквог сценарија, а неке будуће можда и не.