Издавачки подухват Центра за културу и уметност Алексинац у виду монографије „Алексиначка котлина кроз миленијуме” биће представљен вечерас, 30. септембра, у Галерија два Дома културе у 19 часова и предствља значајну историјску публикацију која од неолита па до средњег века кроз архелошки, историјски и географски аспект, објашњава насељавање и битисање насеља на овом простору.
Аутори књиге на челу са др Драганом Милановићем указују да је Алексиначка котлина смештена у доњем току Јужне Мораве, у области где су широка алувијална равница и речне терасе пружили идеалне услове за земљорадњу, а планинско залеђе за сточарство и друге активности, била веома привлачна за насељавање током праисторије и историје.
О богатству тог археолошког и историјског наслеђа за наш медиј говорио је Александар Никезић, кустос Завичајног музеја и модератор на вечерашњој промоцији.
− Сама чињеница да је евидентирано 100 локалитета, говори у прилог да не постоји село на територији наше општине, а да нема у својој близини један или више локалитета. Нису се случајно ти људи насељавали ту где јесу, па, иако је било неког историјског дисконтинуитета, сама књига каже кроз миленијуме, опет видимо да народи, па између осталих и наш народ, који се касније ту насељавао, бирао је сличне пределе, да ли због ресурса, да ли због шуме, да ли због близине пијаће воде, или због доброг тла, или због добрих пашњака. Значи, постоји нека законитост, зашто су нека насеља баш на том и том месту, а одговоре ћемо наћи у овој књизи − каже наш саговорник.
Суиздавач ове монографије је Архелошки институт Београд.

− Сама чињеница да је евидентирано 100 локалитета, говори у прилог да не постоји село на територији наше општине, а да нема у својој близини један или више локалитета. Нису се случајно ти људи насељавали ту где јесу, па, иако је било неког историјског дисконтинуитета, сама књига каже кроз миленијуме, опет видимо да народи, па између осталих и наш народ, који се касније ту насељавао, бирао је сличне пределе, да ли због ресурса, да ли због шуме, да ли због близине пијаће воде, или због доброг тла, или због добрих пашњака. Значи, постоји нека законитост, зашто су нека насеља баш на том и том месту, а одговоре ћемо наћи у овој књизи − каже наш саговорник.