Вечерас Битеф театар са причом о песнику антиратне поезије

Љубитељи позоришта у Алексинцу другог такмичарског дана, у суботу, имаће прилику да погледају позоришну причу о једној необичној, мистериозној личности, у извођењу београдског Битеф театра. Ради се о комаду „Мистерија Душан Васиљевˮ у коме се говори о истоименом песнику који је у току свог кратког живота успео да остави дубок траг у српској књижевности, па и то углавном постхумно. У том кратком животу од свега 24 године стигао је Душан и да добије разнолико образовање, да учествује у рату, буде део литерарне сцене, ожени се.

Текст је написала Дуња Матић, која је алексиначкој публици позната још од раније, јер је 2019. на осмом ПИП-у добила награду управо за најбољи драмски текст и то за „Флекеˮ. Ауторка сагледава Душанов живот из више углова, покушавајући да докучи фокус његовог живота, а затим да сагледа како су се те чворишне тачке рефлектовале на његово песништво. То је формално остварено кроз лик Новинара који испитује Песника и њему блиске људе, враћајући његов живот уназад, од његове смрти, па све до односа са мајком која је умрла док је он још био дечак. У том флешбеку једног живота, видимо његов однос према женама, еросу, рату, пријатељима, супрузи, мајци, свом раду…

Под режијском палицом Марка Челебића причу о овом недовољно познатом песнику доноси глумачка екипа коју чине Јоаким Тасић, Александар Јовановић, Јелена Лончар и Марко Павловић. Сценографкиња је Ања Матковић, а костимографкиња Сташа Јамушаков, док је композитор Бошко Мијушковић. Представа траје сат и 25 минута.

Комад „Мистерија Душан Васиљевˮ премијерно је био изведен априла ове године у Битеф театру и креиран је поводом сто година од смрти овог песника, али како истичу аутори, не као пригодан програм, већ као вишеслојна драма која комуницира у једном „међусветуˮ у којем се налазимо и ми.

Душан Васиљев, један од најзначајних српских експресиониста, рођен је 1900. године у Кикинди. Био је малолетни учесник Првог светског рата. Прославио се антиратном поезијом, песмом „Човек пева после рата”, писао је прозу и драме, а преминуо од болести пре него што је напунио 24 године. Познат је и по стиху „Ја сам газио у крви до колена, и немам више сноваˮ.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two × one =