Вашар није само бувљак, већ и чувар традиције и животне средине

Петковдански вашар, који је јуче одржан у Алексинцу, био је последњи овогодишњи догађај у овој вароши где вашарско окупљање има дугу традицију. Времена се мењају, па значај вашара добија сасвим другачију сврху. Некада је он имао знатно већу друштвену и привредну улогу него данас. Роба која се нуди на вашарским тезгама је свакодневно доступна у трговинама, а трговина стоком одавно се одвија на другачији начин од оног на пијацама. Једино што деценијама и вековима не ишчезава јесте заинтересованост народа за вашар. И јуче је била велика гужва у граду, а то значи нема никаквих саобраћајних и других правила, јер је у току његово величанство – вашар.

Међу многобројним тезгама са одећом, мобилним телефонима и свакојаким дрангулијама, могли смо да видимо и продавце са робом које нема свакодневно. Ради се о предметима ручне израде које су наши преци радо користили, а ми, сада, у знатној мери мање. На вашару проналазимо нашег суграђанина Драгана из Прћиловице, једног од ретких који још увек прави предмете плетењем прућа. Већ је био распродао корпе, или у нашем локалном жаргону крошње, које су нашим мамама и бакама служиле за ношење хране и осталих  предмета на њиви, пијаци, задушници  или другим местима где је требало донети намирнице. Али ту су били и кошеви, посуде које су наши пољопривредници користили за ношење сламе и друге сточне хране и они су се могле купити за две до три хиљаде динара по комаду.

Наши људи су досетљиви и, модерним речником казано, иновативни, па је тако Драган осавременио своју производњу и понудио неку врсту корпе, лепо дизајнирану, која се дизајном уклапа у савремено опремање простора за становање и може да служи за различите намене: од украса до, на пример, одлагања коришћених пешкира у купатилу. Уосталом, шта вам падне напамет.

На вашару смо затекли и једног занатлију из крушевачког села Пољевци, који је нудио бурад за чување алкохола од 30 литара, по цени од 8.000 динара, а било је и оних веће запремене. Није био одушевљен продајом, јер су људи чешће само питали, сматрајући да им је то скупо. Познаваоци процеса израде буради и плетења би, ипак, казали да је то минимална цена за такав ручни рад који вам у употреби доноси природне материјале без значајне хемијске прераде.

Наравно, ако хоћете наводну јефтиноћу, ту су вам исти ти предмети од пластике. Само је питање да ли заштита животне средине и живот са природом имају цену. Новац се троши и зарађује, а ми природне ресурсе брже трошимо него што се обнављају, не хајући баш много у каквом стању ћемо оставити планету будућим генерацијама. Пластика се теже разлаже и штетнија је од дрвета, која на неки начин постаје и храна за друге биљке. Зато дајемо глас да нам у становима и кућама буде природног прућа уместо пластике.