Служењем опела и полагањем цвећа код споменика на алексиначком Старом гробљу, јуче је и у нашој општини обележен Дан примирја у Првом светском рату. Помен страдалим особама у овом Великом рату обавио је свештеник Александар Срнић, а цвеће су положиле делегације Општине Алексинац, на челу са помоћником председника општине Бојаном Николићем, Уније бораца Алексинац и Удружења резервних војних старешина Алексинац.
У земљама победницама у Првом светском рату 11. новембар се обележава као Дан примирја, а у Србији је то државни празник. Потписивањем примирја 11. новембра 1918. год. окончан је Први светски рат, најразорнији који је свет до тада видео. Иако се често у јавности помиње да се овај државни празник у Републици Србији прославља од 2012. године, обележавање догађаја из Првог светског рата је било значајно код нас између два рата, што указује и алексиначки историчар Зоран Стевановић.
Он каже да је то у Краљевини Југославији и, уопште, у тадашњем свету, пре Другог светског рата, био изузетно значајан догађај који се обележавао. Алексинчани су обележавали и Дан ослобођења Алексинца у Првом светском рату, то је 2. октобра по старом, односно 15. октобра по новом календару, и тада су свечаности биле у гарнизону.
− У касарани 26. Артиљеријског пука, како је он тада овде био стациониран, један од оних ратника који су преживели Први светски рат, добијао је коња у гарнизону, затим облачио униформу, са заставом је прошао улицом Алексинца од гарнизона до цркве и назад поздрављан од људи свих оних локала који су били у главној улици. У цркви је, наравно, вршен помен палим ратницима који су страдали за ослобођење и, наравно, онда су у касарни биле неке углавном соколске вежбе − каже наш саговорник Стевановић и објашњава да је са доласком новог државног и друштвеног уређења, после Другог светског рата, све то код нас стављено у други план.
Од тада, па до две хиљадите године приоритет у обележавању значајних датума из прошлости добијају догађаји из новије историје.
− Обележавање Дана примирја није нигде у свету престајало, у Европи, у земљама савезника који су били заједно са Србијом на истој страни. Значи, у Француској, у Великој Британији, у Белгији, које су много страдале, тај празник никада није губио на свом значају. Европа је једнако славила и 9. мај, раније Дан победе, данас га они зови Дан уједињене Европе, као што је славила и Дан примирја. Код нас, управо из идеолошких разлога, то је било обустављено и стављено је у запећак – завршава овај историчар.
Спомен-обележје на Старом гробљу је подигнуто многим нашим српским војницима, који су се лечили овде у алексиначким болницама, али и оним непријатељским војницима који су били заробљени у Алексинцу, лечили су се овде, преминули и ту сахрањени.
